Mala studija sprovedena na Kembridžu u kojoj je učestvovalo 276 ispitanika proučavala je njihov odnos prema psovanju. Od učesnika se tražilo da kažu koje su im "omiljene" psovke, i koliko ih često koriste.

Kasnije su popunjavali upitnik o tome koliko često pokušavaju da krivicu za neki problem svale na nekog drugog, koliko često varaju, ili pokušavaju da iskoriste druge ljude.

Analiza dobijenih podataka pokazala je da osobe koje najviše psuju - najmanje lažu. Koautor istraživanja, Dejvid Stilvel kaže da je njegov tim zaključio da se sve svodi na socijalizaciju.

"Postoje dva načina da se gleda na to. Možete psovanje da smatrate negativnim socijalnim ponašanjem", rekao je Stilvel za "Dejli mejl". "S druge strane, osobe koje generalno psuju nemaju izgrađen taj psihološki, 'socijalni filter' kroz koji 'provlače' ono što izgovaraju, tako da i sve ostalo što izgovaraju do nas dolazi u izvornom, istinitom dakle, obliku."

Druga, obimnija studija objavljena u žurnalu Socijalna psihologija i nauka o ličnosti, ima slične zaključke.

U ovom istraživanju, naučnici su proučavali jezik koji uobičajeno koriste 74.000 korisnika Facebooka, a zatim su poredili zastupljenost psovki i upotrebu reči u prvom licu, kao što su "ja" ili "zabrinut/a sam".

Njihovi zaključci ukazuju da kad ljudi jezik koriste u pisanoj formi pokušavaju da ostave utisak 'opuštenosti' i 'kuliranja', uprkos tome što ponekad moraju da 'iskrive istinu' da bi to postigli.

Da li onda treba da idete okolo i "častite" druge onim rečima na j? Pa, ne možemo baš da se zalažemo za to. Ali, kad vas sledeći put neko prekori zato što psujete, slobodno mu recite da vas najiskrenije boli du**.

Nego, psujete li vi?

Psovanje

Samo da znate, zdravo je...

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.