Švajcarski hemičar Albert Hofman, koji je slučajno 1943. godine otkrio halucinogenu drogu LSD, preminuo je u 102. godini nedaleko od Bazela, saopštile su lokalne švajcarske vlasti.
Švajcarski hemičar Albert Hofman, koji je slučajno 1943. godine otkrio halucinogenu drogu LSD, preminuo je u 102. godini nedaleko od Bazela, saopštile su lokalne švajcarske vlasti.
Kako je prenela agencija ATS, naučnik je umro u utorak u svom domu u Burgu, na severozapadu Švajcarske.
Rođen 1906. u Badenu, Hofman je ušao u istoriju tako što je slučajno, 16. aprila 1943, lično prošao iskustvo sa LSD.
Tog dana je proučavao buđ iz raži u nastojanju da dobije stimulativni preparat dietilamid lizerginske kiseline (LSD) kada mu je slučajno na šaku pala kap te supstance.
Vrlo brzo su se kod njega pojavila neobična osećanja: vrtoglavica, zebnja, priviđanja, osećaj sreće i ispunjenosti, a mogao je i da vidi predmete kako lebde u prostoru.
Taj dan je nazvao "dan bicikla" jer je vraćajući se kući na biciklu doživeo neverovatno "putovanje", prolazeći kroz osećanja iz detinjstva i imajući osećaj da bi mogao da poleti.
Novi test proizveo je iste efekte tri dana kasnije. Supstanca je na kraju našla primenu u psihijatriji i neurologiji za buđenje obamrlih pacijenata koji nisu reagovali na lekove.
U periodu od 1947. do 1966. godine švajcarska farmaceutska industrija Sandoz, u kojoj je Hofman radio do 1971, proizvodila je LSD u vidu tableta i ampula u isključivo medicinske svrhe.
Zbog čestih zloupotreba, LSD dolazi na loš glas. Početkom šezdesetih godina, LSD postaje prva droga hipi pokreta širom sveta, a pre svega u SAD.
Ubrzo će uslediti njegova zabrana, a Sandoz će prestati da ga proizvodi.
Prilikom proslave 100. rođendana, Hofman je pokušao da rehabilituje svoj pronalazak, objasnivši da LSD pomaže u ublažavanju bolova i tegoba, naročito kod bolesnika u završnoj fazi bolesti kada morfijum više ne deluje.
Pojedini američki i evropski naučnici su se zalagali poslednjih godina za ublažavanje zabrane LSD na polju istraživanja i terapijske primene.
Ti naučnici smatraju da bi proučavanje efekata LSD na rad mozga moglo da dovede do napretka u lečenju šizofrenije.
(Tanjug)
Kako je prenela agencija ATS, naučnik je umro u utorak u svom domu u Burgu, na severozapadu Švajcarske.
Rođen 1906. u Badenu, Hofman je ušao u istoriju tako što je slučajno, 16. aprila 1943, lično prošao iskustvo sa LSD.
Tog dana je proučavao buđ iz raži u nastojanju da dobije stimulativni preparat dietilamid lizerginske kiseline (LSD) kada mu je slučajno na šaku pala kap te supstance.
Vrlo brzo su se kod njega pojavila neobična osećanja: vrtoglavica, zebnja, priviđanja, osećaj sreće i ispunjenosti, a mogao je i da vidi predmete kako lebde u prostoru.
Taj dan je nazvao "dan bicikla" jer je vraćajući se kući na biciklu doživeo neverovatno "putovanje", prolazeći kroz osećanja iz detinjstva i imajući osećaj da bi mogao da poleti.
Novi test proizveo je iste efekte tri dana kasnije. Supstanca je na kraju našla primenu u psihijatriji i neurologiji za buđenje obamrlih pacijenata koji nisu reagovali na lekove.
U periodu od 1947. do 1966. godine švajcarska farmaceutska industrija Sandoz, u kojoj je Hofman radio do 1971, proizvodila je LSD u vidu tableta i ampula u isključivo medicinske svrhe.
Zbog čestih zloupotreba, LSD dolazi na loš glas. Početkom šezdesetih godina, LSD postaje prva droga hipi pokreta širom sveta, a pre svega u SAD.
Ubrzo će uslediti njegova zabrana, a Sandoz će prestati da ga proizvodi.
Prilikom proslave 100. rođendana, Hofman je pokušao da rehabilituje svoj pronalazak, objasnivši da LSD pomaže u ublažavanju bolova i tegoba, naročito kod bolesnika u završnoj fazi bolesti kada morfijum više ne deluje.
Pojedini američki i evropski naučnici su se zalagali poslednjih godina za ublažavanje zabrane LSD na polju istraživanja i terapijske primene.
Ti naučnici smatraju da bi proučavanje efekata LSD na rad mozga moglo da dovede do napretka u lečenju šizofrenije.
(Tanjug)
