Čuvena i zlokobna američka obaveštajna agencija CIA, morala je da po zakonima o dostupnosti informacija da objavi čak 13 miliona stranica, među kojima su podaci o nekim veoma neobičnim projektima.
Među trinaest miliona stranica deklasifikovanih kao tajnih, nalaze se i oni podaci koji se odnose na obaranje tuđih vlada, ali i oni o tajnom projektu (zlo)upotrebe telepatije – Star gejt (Star Gate – Zvezdana kapija).
Dijapazon dokumenata, poznat kao "CREST database " (CIA Records Search Tool) pokriva materijale vezane za Vijetnamski rat, Korejski rat, Hladni rat…
Tu su i podaci o čuvenim špijunskim poduvatima, recimo Berlinskom tunelu (za prisluškivanje sovjetske komunikacije) iz pedesetih godina prošlog veka, prenosi Raša tudej.
Sve u svemu, više od 12 miliona dokumenata, koja pokrivaju aktivnosti CIA od osnivanja četrdesetih godina 20 veka, sve do 1990-tih, za koje CIA obaveštajci tvrde da su prava istina, bez ičega uklonjenog.
"Ništa tu nije probrano. To je cela istorija, i ono dobro i ono loše", rekao je portparol CIA Heder Fric za CNN, dodajući da su "rađene samo male redakcije da se zaštite živi ljudi i nacionalna bezbednost".
Pored političkih, tu ima "sajens fikšn" stvari, poput zloglasnog MK-Ultra projekta, odnosno CIA programa kontrole uma, koji se zasnivao na nelegalnim eksperimentima sa drogama, radi lakšeg ispitivanja i utvrđivanja pravih procedura za torture.
Tu su zapisi o testiranju vidovnjaka Urija Gelera iz 1973., koji je mogao da delimično reprodukuje zapise nacrtane u drugoj sobi.
Ne nedostaju tu ni dokumenta o "najvećoj zaveri od svih" – beleške o viđanjima NLO.
"MOŽE, ALI SAMO IZ MOJE RUKE"
Dokumenta su, doduše i do sada bila "na dohvat" – od kada je predsednik Bil Klinton 1995., potpisao akt o objavljivanju. Ali, mogli su da se pročitaju samo na kompjuterskim terminalima u Nacionalnoj arhivi u Koledž parku u Merilendu. Sada stižu onlajn.
U protekloj deceniji 1,1 milion stranica su objavili istoričari i novinari, ali je CIA zabranila objavu originalnog i skorijeg materijala.
Ta igra "možete da gledate ali ne možete da koristite po nahođenju" razbesnela je mnoge, a najbolje je na izazov CIA odgovorila neprofitna novinarska organizacija Makrok (MuckRock), koja je zatražila pristup na osnovu Zakona o slobodi informacija.
CIA je rekla da hoće, ali joj "treba šest godina da sve obavi ". Onda su iz Makroka pokrenuli Kikstarter inicijativu i od donatora onlajn prikupili 15.000 evra da dokumenta bar deo dokumenata postave na internet.
Da bi prvi dokumenti izašli na svetlo dana, tj. ekrana PC-ja, bilo je potrebno dve godine natezanja sa CIA, a ceo posao trebalo bi da bude gotov do kraja ove godine.
