Matijević je Tanjugu kazao da je razlog odustajanja od kupovine to što Kostić i on smatraju da su slabi i da ne bi mogli da se takmiče sa stranim firmama, "ozbiljnim igračima" koji su zainteresovani za PKB korporaciju.

Prema rečima Matijevića, kompanija iz Ujedinjenih arapskih emirata (UAE) Al Dahra, i kineska Hen Čang grupa, koji su pokazali interesovanje za PKB su svetski giganti čiji se promet meri u milijardama dolara.

"Nije realno da u trci sa ovako velikim sistemima mi pobedimo, ali ako bi Arapi i Kinezi odustali, Kostić i ja bi rado kupili PKB", kazao je on.

Matijević je naglasio da je PKB, koji je u neposrednoj blizini Beograda, jedna od retkih firmi koja je u Srbiji preostala, a koja vredi.
Prema njegovim ocenama, najbolje bi bilo da novi vlasnik PKB-a zadrži osnovnu delatnost i da nastavi sa ulaganjima u tu korporaciju.

Kompanije MK Group i Industrija mesa Matijević su u aprilu 2015. saopštile da imaju nameru da udruže svoj kapital, znanja i iskustva i osnuju Konzorcijum ova dva privredna društva, kao zainteresovanog kupca za kupovinu PKB-a.

Kako je tada najavljeno ideja vodilja osnivanja Konzorcijuma je stvaranje respektabilnog domaćeg kupca u procesu privatizacije, koji će biti ravnopravan ponuđač sa drugim domaćim i stranim investitorima.

Ministarstvo privrede objavilo je 19. januara 2017. javni poziv za investitore da dostave pismo o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije PKB-a i zavisnih društava- Poljoprivredna avijacija, EKO - LAB, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica, a rok za dostavljanje pisma o zainterosovanosti je 17. februar 2017.

Skupština grada Beograda odlučila je u septembru 2016. da se Republici Srbiju prenesu akcije u PKB-a koje su u vlasništvu grada, na osnovu postupka koji je 15. avgusta pokrenula Vlada Srbije.

Prema ranijim podacima Korporacija PKB vlasnik je 1.400 hektara građevinskog i 5.200 hektara poljoprivrednog zemljišta. U PKB-u i zavisnim preduzećima ima oko 2.000 zaposlenih.

PKB je 2015. prodao kompanijama "MPC" i "Lidl" ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni, kod naselja Greda i Borča, za 700.000 evra po hektaru.