Da li će tada papirni recepti otići u istoriju ili će paralelno sa elektronskim opstati još neko vreme, Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje tek treba da se dogovore.

Nove zdravstvene knjižice, novi problemi

Prema onome što se za sada zna, elektronski recept imaće isti rok važenja kao sadašnji papirni, a to je za većinu lekova sedam dana, računajući i dan izdavanja.

Izuzetak su jedino antibiotici, za koje recept važi tri dana, kao i lekovi sa D liste, koje pacijent može da podigne u roku od 30 dana, pišu "Novosti".

Evo dokle važe stare zdravstvene

Miroslav Pevac, zadužen za integraciju Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kaže da je od priprema za uvođenje elektronskog recepta ostalo još da se na IZIS-u pokrene aplikacija i da apoteke integrišu softver.

"Jedna od velikih prednosti elektronskog recepta biće ta što će se terapija za hronične bolesnike propisivati za šest meseci", objašnjava Pevac.

Recepti će automatski biti izdavani za šest meseci, a sukcesivno će pristizati na realizaciju za 30 dana. Pacijenti će, znači, po terapiju kod izabravnog lekara ići samo jednom u pola godine.

U Srbiji se godišnje izda 60 miliona recepata, pa je projekcija da će se samo na štampanju obrazaca za terapiju uštedeti dva miliona evra godišnje.

"Posle posete izabranom lekaru koji je sam, ili po preporuci specijaliste, propisao terapiju, pacijent će ići u bilo koju apoteku i zdravstvenom karticom podići lek", objašnjava Pevac.

Apotekar neće imati uvid u zdravstveni karton pacijenta, nego samo u recepte, realizovane i nerealizovane.

U mreži je oko 1.000 apoteka. One, kaže Pevac, imaju softver, samo treba da se integrišu, a sa elektronskim receptima radiće i privatne apoteke koje imaju ugovor sa RFZO.

"Mi sad pomoću informacionog sistema evidentiramo oko 13.000 recepata u ustanovama koje su povezane", kaže Pevac. "To je oko pet odsto ukupnog broja propisanih recepata".