Danas je veliki crkveni praznik Sretenje Gospodnje. Pročitajte koji običaji i verovanja važe na taj dan...
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje srecu zima i leto. Ako na Sretenje osvane suncan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da ce zima potrajati još šest nedelja.
Slava Sretenja, inace je veoma cesta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i obicaje.
Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božica i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorodenog Hrista da ga posveti Bogu.
U pitanju je prvi susret Boga i coveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorodenog Mesije koga je u narucje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac.
Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišcanstvo jer ukazuje na na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
Ovo su najvece srpske svetinje (FOTO)
Prema kanonu SPC, svrstan je u red Gospodnjih, ali i Bogorodicnih praznika, jer se na taj dan istovremeno velica cistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto odredeno za devojke.
Ovaj dogadaj iz života crkve opisan je u cetvorojevandeljima gde se medu svedocima pominje i Ana, kci Fanuilova, koja je prisustvovala Sretenju Gospodnjem, i potom objavila stanovnicima Jerusalima da je "konacno stigao onaj koji je odavno najavljivan i ocekivan".
Predanje kaže da su prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu prisustvovali i fariseji i o tome obavestili cara Iroda. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci sa istoka, car Irod je naredio da se Isus ubije, posle cega je poubijano 14.000 muških beba njegovog uzrasta. Zahvaljujuci upozorenju andela božjeg, Bogorodica je sa malim Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.
Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesrece su prestale, pa se od toga vremena taj dan poceo praznovati kao veliki praznik Gospodnji.
Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Kradorde Petrovic podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak.
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.
