Ovih šest slova označavaju pravu divu, prepun Centar "Sava" i pesme o besmrtnoj ljubavi koje su Beograd ganule do suza.
Josipa Lisac je u potpunosti jedinstvena pojava na sceni bivše Jugoslavije, koja je ostala dosledna sebi – a visok je standard postavila – svih ovih decenija.
Ove godine, pevacica slavi pet decenija karijere! Slovima, pedeset godina, pola citavog jednog veka! I tradicionalno, na svoj 67. rodendan, došla je u Beograd da ga proslavi.
Najveca dama ex Yu rokenrol scene na scenu je izašla tacno na vreme, pozdravljena oduševljenim aplauzom, malo se zagrejala sa muzicarima, priznala da ima tremu ("mada, više je to neka odgovornost") i zapevala novu pesmu "Moja magija".
Pogledajte pocetak koncerta.
O njenom stilu prica se kao o neprevazidenom, originalnom, avangardnom, mada ona ne voli tu rec. U Beogradu je nosila crnu kožu i cipku, crveni karmin i frizura bili su besprekorni kao i uvek, na glavi je nosila šešir sa tilom i šarenim ukrasima, a oko vrata veliko crno srce.
Njen glas je legendaran i neponovljiv, njeni gracioznost i šarm su izuzetni. Cak i nakon 50 godina.
"Ne volim ja to, obeležavanje jubileja... Ali kažu mi menadžeri, red je da se proslavi, nagovorili su me ovako naivnu! Moj otac je za godišnjicu službe dobio zlatni sat, a sada se, izgleda, godišnjice proslavljaju radno. Druga su danas vremena" rekla je ona uz vragolasti osmeh.
Pevala je pesme "Boginja", "O jednoj mladosti", "Dok razmišljam o nama", "Tisucu razloga", "Živim po svome", "Gdje Dunav ljubi nebo", "Vjerujem ti sve", "Danas sam luda", "Magla", na bis "Ispocetka"... Uz vedrije pesme zadirkivala je publiku i plesala, uz setnije gledala u daljinu i slušala kako Beogradani uzdišu ili šmrckaju, dirnuti do suza.
Njena ljubavna prica traje i 26 godina nakon smrti njene najvece ljubavi.
Karlo Metikoš, pevac i kompozitor kojeg je upoznala davne 1971. godine i doživeli su ljubav na prvi pogled, koautor je nezaboravnog "Dnevnika jedne ljubavi" (1973), jednog od prvih konceptualnih albuma bivše Jugoslavije i apsolutnog klasika.
Metikoš, koji je internacionalnu karijeru gradio pod imenom Met Kolins, preminuo je u snu 1991. godine. Ona mu i dalje posvecuje pesme, misli, piše mu pisma i u njegovu cast drži koncerte 10. decembra, na godišnjicu njegove smrti. I Beogradu je prepricavala kako je pržio biftek i pravio slavlje sa prijateljima i muzikom za njen rodendan, sa takvim žarom da biste pomislili da se to desilo tog dana, a ne pre više od dve decenije.
I dalje postavlja zajednicke slike na društvene mreže uz citate o neverovatnoj ljubavi koja se nije ugasila ni kada je on otišao.
Josipa je svojevremeno rekla da nikada nije želela da bude njegova (niti bilo cija) "žena", vec je za njega uvek bila samo – Josipa.
Tako se usuduju da je zovu i svi koji je vole i poštuju, dovoljno je reci samo "Josipa" i znati da tih šest slova oznacavaju divu. Ta rec se danas koristi, opravdano ili neopravdano, cak i olako, za pevacice jer su se od 19. veka divama nazivale najtalentovanije i najproslavljenije operske zvezde. Ali njeno osnovno, drevno znacenje je "boginja". I ovog 14. februara, Beograd je imao cast da uživa u performansu jedinstvene boginje ex Yu scene.
