Siniša Mali Agencija za borbu protiv korupcije
Mondo/ Stefan Stojanović 

  U saopštenju Agencija podseća da je o saznanjima, dokazima i prikupljenim podacima izvestila nadležno tužilaštvo i dostavila spise predmeta.

Takođe, kako kažu, proveriće sve navode u kojima se ukazuje na nelegalne poslove i neprijavljenu imovinu gradonačelnika, odnosno proveriće sve navode o koruptivnim radnjama u načinu rada ili postupanju gradonačelnika kao organa javne vlasti ili funkcionera.

U saopštenju Agencija podseća da je i do sada bilo primedbi funkcionera na njihov rad, uz konstataciju da ukoliko rade profesionalno ne mogu da računaju previše na saveznike.

U Beogradu protest, traže ostavku Malog FOTO

A kad je reč konkretno o slučaju Siniše Malog, njime su se bavili od 2014. do 2016. godine, navode u saopštenju i nabrajaju da su se u okviru tog slučaja započeli kontrolu blagovremenosti, tačnosti i potpunosti podataka iz njegovog izveštaja o imovini i prihodima, te da su započeli i prethodni postupak kojim proveravaju da li su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka kojim se odlučuje da li je Mali povredio odredbe zakona koji reguliše sukob interesa.

Vučić:Siniša Mali neće još dugo biti gradonačelnik

Preduzeto je i više mera i radnji protiv njega u skladu sa nadležnostima i u tom je mislu Agencija 2014. i 2015. godine, a zbog povrede odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, izrekla Malom dve mere upozorenja.

Jednu jer nije dostavio izveštaj o imovini i prihodima od kad je stupio na funkciju člana UO KCS i drugu zbog toga što je prijavio netačne i nepotpune podatke o imovini i prihodima u izveštaju koji je podneo 23. novembra 2013.

Janković traži ostavku tužioca, SNS: Kad pre?

U Agenciji kažu da je postupak u vezi sa mogućim sukobom interesa u toku, a pominju i da su 2015. Poreskoj upravi na postupanje dostavili izveštaj Siniše Malog o njegovoj imovini i prihodima u zemlji i inostranstvu.

Nakon analize prikupljenih podataka, 2016. u avgustu Agencija je podnela Izveštaj Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, što je dopunila 22. avgusta iste godine.

Iz Agencije u današnjem saopštenju podsećaju i da krivične prijave podnose ukoliko postoji osnov sumnje da je izvršeno krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanje lažnih podataka o imovini, dok izveštaje o svim činjenicama i dokazima koje poseduju podnose nadležnom tužilaštvu i to ukoliko postoje osnovi sumnje da je eventualno izvršeno neko drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.