Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora su jedine zemlje u Evropi koje nemaju nikakve stimulacije za kupovinu ekoloških vozila, pa ne čudi što smo po broju hibridnih i elektro vozila na samom začelju. Nedavno je i Albanija za svoje policijske snage nabavila izvestan broj električnih "golfova", pa nas je i ona pretekla po broju ovih vozila.

U Srbiji je broj električnih automobila jedva premašio deset, i to zahvaljujući flotnoj kupovini "folksvagen ap" vozila za jednu banku. Hibrida ima malo više, i to, takođe, zahvaljujući stranoj donaciji, pošto je Vlada Japana poklonila državi nekoliko desetina hibridnih "tojota" i "leksusa".

Veliki broj zemalja Evrope doneo je odluku da od 2025. godine zabrani prodaju dizel-vozila, a poreskom politikom i mnogobrojnim taksama, na primer za ulazak u centar grada, podstiče svoje državljane da se reše vozila koja su veliki zagađivači vazduha.

Istovremeno, sve vlade Evrope stimulišu kupovinu novih elektromobila i hibrida. Norveška u tome prednjači, pa je svako treće vozilo kupljeno prošle godine u ovoj zemlji "ekološko". Stimulacije se kreću od pet hiljada do deset hiljada evra prilikom kupovine, a vlasnici elektrovozila ili hibrida su oslobođeni i plaćanja poreza, imaju besplatan parkig i slične beneficije.

I u našem okruženju se stimuliše kupovina eko-vozila. Tako je u Sloveniji subvencija za kupovinu ovih automobila do 7.500 evra. I Hrvatska mnogo polaže na zaštitu svoje životne sredine, pa je subvencija za hibride i elektromobile od 4.000 do 9.200 evra, u zavisnosti od tipa vozila.



Na našem tržištu ponuda elektrovozila je slaba, ali je zato izbor hibridnih automobila znatno bogatiji. "Tojota Srbija" u svojoj ponudi ima kompletan asortiman hibrida, a odnedavno je i "Hjundai" ponudio hibridni "jonik", novi hit na svetskom tržištu.

"Iako "jonik" ima i električnu verziju, mi u ponudi imamo samo hibridnu, jer nema punjača za elektromobile, i to po ceni od 24.990 evra. Pri tome je stimulacija za kupovinu "jonika" u Hrvatskoj sedam hiljada evra, a u Srbiji ne samo što nema subvencija, nego nema ni poreskih olakšica", kaže za "večernje novosti" Uroš Veselinović iz "Hjundai Srbije". -

Pre nekoliko godina Srbija je počela da stimuliše kupovinu vozila s manjom emisijom ugljen-dioksida od 100 grama po pređenom kilometru sa 100.000 dinara. Uvoznici su tada prodali veći broj vozila, ali kada je država trebalo da im refundira trošak, cela akcija je prekinuta. "Tojota", koja je prodala najviše tih vozila, presavila je tabak. Država je izgubila spor, ali izgleda i interesovanje za subvenciju kupovine eko-vozila.

Skoro sve automobilske kompanije koje posluju na našem tržištu u svom portofiliju imaju ili hibridna ili električna vozila. I dok se kako-tako odlučuju na poručivanje hibrida, jer mnoge strane kompanije moraju shodno svojoj poslovnoj politici da kupuju eko-vozila, naručivanje elektromobila se ne isplati ne samo zbog cene, već i zbog činjenice da ne postoji mreža punjača kao svuda u svetu.

"Punjači za automobile u našem okruženju niču kao pečurke posle kiše, a u Srbiji skoro da nema nijednog. Evropa insistira na širenju mreže, i mislim da će i Srbija vrlo brzo morati da se ozbiljno pozabavi ovim problemom", kaže Bojan Babić iz kompanije "BPecharge", koja se bavi postavljanjem punjača za elektromobile u regionu.

Poklonike ekologije nedavno je obradovalo nabavljanje električnih autobusa u Beogradu. Potez gradskih vlasti je za svaku pohvalu, ali je nejasno zašto se država ne uključi u ovu akciju. Gubitak od akciza i poreza na naftne derivate, kažu obimna strana istraživanja, država višestruko nadoknađuje smanjenim troškovima lečenja bolesti prouzrokovanih aerozagađivačima.


Da li biste vozili automobil na struju?