Situacija je užarena ne samo na liniji Makedonci-Albanci, nego još i drastičnije unutar samog makedonskog etničkog korpusa gde su dva pola prepolovljenog društva - desni i levi - zauzeli borbeni stav.

S obzirom na ionako uglavnom nestabilno okruženje, postoji osnovana bojazan od mogućeg brzog širenja nestabilnosti i na druga južnobalkanska područja, piše hrvatski "Jutarnji list."

Naime, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbio je da da mandat za sastav nove vlade (izbori su bili još 11. novembra 2016.) lideru Socijaldemokratskog saveza (SDSM) Zoranu Zaevu koji mu je došao s natpolovičnih 67 potpisa (Sobranje ima 120 mesta) jer je uspeo da se nagodi sa tri albanske stranke.

To su DUI (Demokratska unija za integraciju - Bashkimi Demokratik për Integrim, BDI) Alija Ahmetija, koja ima deset mesta, Pokret Besa Bilalla Kasamija (pet zastupnika) i Alijansa za Albance  Ziadina Selëna (tri mesta), koje Zaevu daju malu, ali potrebnu većinu.

Ivanov je utvrdio da Zaev ugrožava stabilnost države i makedonske nacije, da radi u interesu strane države (misli na Albaniju) te da, uprkos ustavnoj obavezi, neće učiniti ono što treba. Osim toga, Ivanov je čekao lidera desno konzervativnog VMRO-DPMNE-a Nikolu Gruevskog dva i po meseca (probio je ustavni rok) da sa tim istim albanskim strankama pokuša da formira vlast.

Zaev je takođe burno reagovao: "Predsednik je izvršio državni udar!".

U Skoplju su počeli da se okupljaju simpatizeri obe strane, a Gruevski je otvoreno optužio Zaeva da radi protiv interesa Makedonije i Makedonaca, da je "država ugrožena" i "narod uznemiren".

Od optužbi o ugroženosti nacije i da je na delu državni udar samo je mali korak do prvog udarca koji može sunovratiti zemlju u ambis sukoba.

I međunarodna zajednica je konačno shvatila svu delikatnost makedonskog pitanja.

Šefica briselske diplomatije Federika Mogerini se usred sletanja okrenula iznad Sarajeva, još jedne krizne balkanske točke, i svoj avion punim gasom usmerila prema Skoplju kako bi se upoznala sa događajima.

Portparol Europske komisije Maja Kocijančič zatražila je da se političkim konsezusom što pre formira vlada i široka koalicija kako bi se sprovele reforme i posvetilo rešavanju bilateralnih pitanja koja zahtevaju angažman svih političkih stranaka.

Nedavno je i republikanski kongresmen Dan Rohrabačer rekao da "Makedoniju ne smatra državom" te da ju je "najbolje podeliti između Kosova, Bugarske i nekih drugih komšija ako to žele".

Doduše, iz Vašingtona su posle, na zahtev iz Skoplja o tome, odgovorili da "SAD podržava suverenitet i teritorijalni integritet Makedonije".

"Dojče vele" je objavio vest da ni Rusija nema ništa protiv podele Makedonije, ali je to Putinov prvi diplomata Sergej Lavrov oštro demantovao.

----------------------------------------

Nikola Gruevski se u četvrtak sastao sa ambasadorima Nemačke i Rusije i saopštio im da je spreman na "brze prevremene izbore", što je očigledno njegov cilj.

Gruevski očito ne preže ni pred čim kako bi onemogućio Zaeva u sastavljanju vlade, pogotovo jer je ovaj već najavio da će samog Gruevskog i njegove ljude uhapsiti zbog kriminala koji je počinio nad Makedonijom, piše hrvatski list i dodaje komentar:

Sasvim dobar razlog da se ne omogući transfer vlasti, a sve umota u ruho nacionalne ugroženosti, veleizdaje i narodne volje.

Gruevski se predstavlja kao zaštitnik Makedonaca koje ugrožava Zaev svojim koncesijama Albancima koje, pak, na uzici drži Edi Rama.

Gruevski optužuje Zaeva da se dogovorio da će federalizovati državu, što bi bio uvod u njen raspad, da će menjati ime, zastavu i grb i dopustiti da albanski bude službeni jezik na celom području Makedonije. Zaev je to demantovao, ali optužbe ne prestaju i samo dolivaju ulje na vatru.