Očekuje se dijalog o nastavku reformi i razvoja srpske privrede.

Pri izboru ovogodšnje teme skupa - Program reformi za Srbiju:šta se može naučiti iz prošlosti i rešenja za budućnost - oranizatori su se rukovodili dobrim rezultatima Vlade Srbije.

Osnovno pitanje danas je da li smo kao društvo spremni da tranziciju dovedemo do kraja, rekao je Vlahović i primetio da se u prošlosti nakon prvih ohrabrujućih rezultata odustajalo od suštinskih ekonomskih projekata, a to su, kaže, bile ključne greške koje Srbija ne sme ponoviti.

"Umesto da prebacujemo teret reformi na buduće generacije, vreme je da naša generacija pokaže sposobnost da konačno trasira put izlaska iz zamke tranzicionizma", poručio je predsednika SES-a.

Vlahović je istakao da Vlada Srbije sve do 2015. nije bila spremna za drastične rezove i da se umesto primena mera štednje birao put odlaganja refmormi i zaduživanja.

"Tek od 2015. godine menja se model ekonomske politike. Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji makroekonomske performasne Srbije u poslednje dve godine u kontinuitetu jačaju, prošle godine su ostvareni bolji rezultati nego 2015, rast je bio 2,8 odsto, deficit države gotovo dvostruko manji od planiranog 1,4 odsto, obim industrijske proizvodnje je porastao za 4,7 odsto, a prerađivačke industrije od 5,3 odsto", rekao je Vlahović.

On je dodao da je nastavljen oporavak građevinarstva, te da je i poljoprivreda dala svoj doprinos ukupnom rastu.

Budžetu je sasvim dobro – u plusu 11,5 milijardi

Kaže da na monetarnoj strani imamo odlične rezultate, inflacija se, ističe, nalazila ispod donje granice, u proseku 1,2 odsto, a u ovoj godini NBS predviđa inflaciju od tri odsto, plus minus 1,5 odsto.

"U poređenju sa 2015. godinom, kreditna aktivnost banaka raste. Smanjen je iznos nenaplativih kredita sa 21 odsto na 17 odsto ukupnih kreditnih plasmana. Valuta je bila u najvećem delu godine stabilna, a depersijacija je pratila tok inflacije", rekao je Vlahović.

Prema njegovi rečima, visok nivo devizini rezervi je sačuvan uprkos povremenim intervecijama centralne banke.

On je dodao da je dosledno sprovođenje fiskalne politike zasnovane na štednji omogućilo da monetarna politika bude manje rigidna, te da je refentna kamatna stopa smanjena više nego dvostruko, a to je uticalo na smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite.

"Danas više nego ikada postoji svest o strukturnim reformama i svima je jasno da je cena odlaganja reformi prevelika. Nadam se da smo tu lekciju naučili", rekao je Vlahovih na otvaranju 24. Kopaopnik biznis foruma.

Predsednik SES-a kaže da su stabilizacija deviznog kursa i smanjenje eksterne neravnoteže doprineli i ostvarenju stranih direktnih investicija u 2016. od 1,8 milijardi evra.

"Na nivo stranih investicija je pozitivno uticala makroekeonmska stabilnost, povećani kreditni rejting zemlje, bolja pozicija Srbije na uporednim rejting listama i uspešna okončana šesta revizija aranžmana sa MMF-om. Strane investiicje u potpunosti pokrivaju deficit tekućeg plaćanja", rekao je Vlahović.

Posebno je naglasio da je zahvaljujući da je nastavkom programa fiskalne konsolidacije zaustavljen rast javnog duga, te da je na kraju 2016. iznosio približno 74 odsto BDP-a, što je za više od 2, 5 procentnih oena manje u odnosu na prethodnu godinu.

S druge strane, u prethodnoj godini na polju strukturnih reformi nije napravljen planirani progres,navdoeći da nisu restrukturirana velika javna preduzeća, nije završena privatizacija bivših društvenih preduzeća i još uvek nije jasno definisan regulatorni okviru za unapređenje javnih komunalnih preduzeća.

Dobra vest je da je uspešno prodata smedervska Zzelezara, ali je upozorio da nije započeto restrukturrianje RTB Bor.

Vlahović je konstatovao da je veliki posao tek pred vladom, a govoreći o funkcionisanju državnih institucija pohavlio je rad Poreske uprave, precizirajući da je evidentna bolja naplata poreza.

Na trodnevnom skupu u hotelu "Grand" na Kopaoniku biće održano 20 panela, tri plenarne sesije, četiri specijalna događaja i dve panel prezentacije.