Poslednjih dana sa Korejskog poluostrva stižu vesti o nuklearnim probama Severne Koreje i postavljanju američkog antiraketnog štita u Južnoj Koreji.

Predsednik SAD je tokom kampanje više puta pominjao Severnu Koreju i pozivao Kinu da "smiri Kima Džonga Una".

Šta će se dogoditi ako se Severna Koreja jednog dana raspadne u masovnim nemirima, ekonomskoj katastrofi ili ratu, pita u članku pod naslovom "Pravi problem Severnke Koreje nisu rakete ili nuklearne bombe, nego raspad" autor Heri Kazianis, izvršni urednik američkog magazina "The National Interest".

Debeljuškasti loš momak Kim Džong Un je na čelu zemlje kojoj će verovatno biti potrebne hiljade milijardi dolara da bi se okrenula bilo čemu što liči na normalno, a da ne pominjem "otrežnjenje" i promenu načina života miliona ljudi kojima su mozgovi isprani, a oni živeli u gladi i tretirani kao robovi, navodi Kazianis.

Kazianis citira analizu RAND korporacije o mogućoj propasti režima u Severnoj Koreji. RAND korporacija je nevladina organizacija koja, između ostalog, objavljuje analize međunarodne politike, i sarađuje sa mnogim dobitnicima Nobelove nagrade.

Analizu je za RAND korporaciju uradio Brus Benet, a Kazianis je najzanimljivije delove podelio na pet tačaka.

1. MOGUĆI NAČINI SLOMA U SEVERNOJ KOREJI

Pod kojim uslovima je moguć pad režima Kima Džonga Una? To se može ispoljiti u dva oblika - slom režima porodice Kim i slom sistema vlasti.

U slučaju sloma režima biće svrgnuta porodica Kim (Kim Džong Un, konkretno) i neki novi lider će preuzeti vlast, verovatno neko iz vojske.

Tada bi kontrolni mehanizmi i organizacije uglavnom ostali netaknuti, iako bi mehanizam vlasti neko vreme bio poremećen.

Novi vladar verovatno bi pokrenuo čistke mnogih visokih funkcionera i zamenio ih ljudima koji su mu lojalni.

Drugi scenario je mnogo više zastrašujuć.

U slučaju sloma sistema vlasti, porodica Kim bi bila svrgnuta sa vlasti i nijedna grupa ne bi bila sposobna da oformi novu centralnu vlast Severne Koreje, odnosno zavladalo bi bezvlašće. Funkcionisanje centralne vlasti bi u velikom delu prestalo, uključujući i sistem kontrole.

Važno je istaći da bi kolaps režima porodice Kim bio korak na putu kolapsa sistema vlasti. Kolaps je istovremeno i proces i ishod.

Severna Koreja nije iskusila svrgavanje sa vlasti vladajuće porodice niti slom sistema vlasti, ali izgleda da je pad u toku, pa je Kimov režim najbolje nazvati "propadajući ili erodirajući totalitarni sistem".

2. MOGUĆ JE GRAĐANSKI RAT

Građanski rat u Severnoj Koreji, a naročito upotreba oružja za masovno uništenje, mogao bi da se prelije i na Južnu Koreju i nanese ozbiljnu štetu.

Frakcijske snage mogle bi da nanesu ozbiljnu štetu artiljerijom i napadima specijalnih jedinica na Južnu Koreju, naročito ako bi bila upotrebljeno nuklearno oružje ili biološko oružje.

Jedna ili više severnokorejskih frakcija mogla bi namerno da napadne Južnu Koreju kao vid osvete, ako proceni da neće preživeti.

Napadi balističkim projektilima na gradove u Južnoj Koreji, naročito onim sa nuklearnim, hemijskim ili biološkim bojevim glavama, mogli bi da nanesu veliku štetu širom te države.

Pored materijalne štete, ozbiljne posledice pretrpela bi i ekonomija Južne Koreje, kao i samo društvo.

Sve navedene posledice mogle bi da otežaju Južnoj Koreji da nadoknadi štetu i sprovede ujedinjenje Koreje.

Iz perspektive Južne Koreje, najgori ishod bio bi destabilizacija celog Korejskog poluostrva, jer bi se proširili kriminal i pobune širom zemlje, ako južnokorejska vlast ne bi imala snage da to spreči.

3. KINA BI MOGLA DA SE UMEŠA

Moguća je i intervencija Kine, a neki smatraju da bi se to verovatno i dogodilo.

Kina bi, u tom slučaju, mogla da pokuša da spreči ujedinjene dve Koreje.

Dok bi snage Južne Koreje, SAD i Kine napredovale, mogao bi da se razvije sukob Južne Koreje i SAD sa jedne strane i Kine sa druge.

U tom slučaju, i napori Kine da spreči ujedinjenje i rat protiv Kine mogli bi da ugroze ujedinjenje Koreje.

4. GLAD

Severna Koreja već ima problema sa prehranjivanjem stanovništva, a urušavanje sistema vlasti bi verovatno gurnulo zemlju u masovnu glad.

Ljudi koji imaju novac bi nagomilali zalihe hrane zbog straha od gladi i jer bi cena hrane mogla naglo da skoči u uslovima bezvlašća.

U uslovima nestašice hrane, vojska i oni koji imaju oružje mogli bi da napadnu one koji imaju hranu i da im otmu zalihe.

Humanitarne organizacije koje pomažu Severnoj Koreji bi verovatno smanjile pomoć zbog sniženog nivoa bezbednosti, a humanitarne isporuke mogle bi i da budu potpuno ukinute ako bi humanitarci bili ozbiljno ugroženi.

5. CENA OBNOVE I UJEDINJENJA BILA BI OGROMNA

Procenjeno je da bi mogući troškovi ujedinjenja bili ogromni - samo finansijski troškovi iznosili bi nekoliko hiljada milijardi dolara, od kojih bi veći deo bio potrošen tokom prvih pet godina od ujedinjenja, a troškovi bi se nastavili i decenijama posle toga.

Godišnji budžet Južne Koreje iznosi oko 250 milijardi dolara.

Ako bi ujedinjenje koštalo 2.000 milijardi dolara (500 milijardi za vojne operacije, 500 milijardi za sanaciju štete u Južnoj Koreji i 1.000 milijardi za ekonomski razvoj severa), to je iznos koji je osam puta veći od južnokorejskog godišnjeg budžeta.

Kada bi se troškovi ujedinjenja rastegli na 10 godina, budžet Južne Koreje bi morao da bude značajno povećan, što bi moglo da izazove povećanje poreza od 100 odsto. Malo ljudi to želi.

Ove procene ne uključuju humanitarnu pomoć i zdravstvo.

Očigledno je da opasnost koja dolazi iz Severne Koreje daleko prevazilazi pretnju nuklearnim oružjem.

Propast severnokorejskog režima i ujedinjenje dve Koreje bilo bi veliki izazov za Ameriku i njeni saveznici u Aziji će morati da se pozabave tim pitanjem, jer je istorija pokazala da nijedna diktatura ne traje večno.