Raspad Jugoslavije, a potom i krvavi sukobi, najveći na tlu Evrope posle Drugpg svetskog rata, jasno su pokazali da je u ondašnjoj državi, kojom je suvereno vladao "najveći sin naših naroda i narodnosti", nešto trulo i veoma loše.

Ali, daleko od toga da u toj zemlji nije bilo i pozitivnih stvari. Zapravo, treba da prođe još mnogo godina da bi se napravila jasna analiza šta je u ondašnjoj "socijalističkoj Jugoslaviji" bilo dobro, a šta veoma loše. I da, naravno, budu otvorena sva dokumenta, važna za objektivnu analizu.

Iako se ona Jugoslavija, sačinjenu od 6 socijalističkih republika i dve autonomne pokrajine (u sastavu Srbije), raspala kao kula od karata, koju su oduvali nacional-šovinističkih vetrovi sa svih strana, što je pokazalo da se ona temelji na labilnim osnovama,

Zanimljivo istraživanje objavio je hrvatski Tportal.hr, tačnije objavio je rezultate regionalnog projekta "Strategija simbolične izgradnje nacije u državama Jugoistočne Evrope".

To istraživanje, sprovedeno među 10.500 ispitanika, pokazalo je da su građani Srbije NAJVEĆI JUGONOSTALGIČARI, a potom građani Bosne i Hercegovine, pa Crne Gore i Makedonije. Građani "Kosova" i Hrvatske najmanje žale za bivšoj zajedničkom zemljom. 

U procentima:

Srbija - 71% ispitanika;
BiH - 68% ispitanika;
Crna Gora - 63% ispitanika;
Makedonija - 45% ispitanika;
Hrvatska - 18% ispitanika;
"Kosovo" - 5%.

***Istraživanjem nije bila obuhvaćena Slovenija.

OVAKO je bilo nekad u Jugoslaviji (VIDEO)



ZLATNE OSAMDESETE: SFRJ iz ugla novinara NYT

Od najplastičnijih u moru pokazatelja, stratifikovanih po polu, dobi, stepenu obrazovanja, zanimanju, dohotku i drugim kategorijama, jeste taj da 97 odsto stanovnika Hrvatske voli državnu himnu, a 96 odsto i hrvatsku zastavu sa šahovnicom.

Srpsku himnu voli 80 odsto stanovnika Srbije, a državnu zastavu 93 odsto stanovnika Srbije. U BiH, državnu himnu u proseku voli 44 odsto stanovnika, a zastavu njih oko 60 odsto.

Projekat čiji su rezultati nedavno obrađeni i objavljeni u istoimenoj knjizi počeo je 2011. u Norveškoj.