Ni veće vedete, ni skromnijeg momka. Savršeni primer nepisanog fudbalskog pravila: što slavniji i uspešniji, to normalniji i običniji.
Nemanja Matić ne veruje u sudbinu. Naročito ne u onu koju proriču karte. Njemu u karijeri ništa nije palo sa neba, za sve se potrudio, oznojio, namučio i izborio.
Od Uba i Lazarevca, do Košica i Londona. Sa usputnim stanicama u Arnemu i Lisabonu. Kup Slovačke. Prvenstvo, FA i Liga kup Engleske. Prvenstvo, Kup i Liga kup Portugala. Smeši mu se još jedna kruna. Čelzi gazi sa Konteom na čelu i nisu potrebne karte da bi se naslutio epilog Premijer lige.
Tarot otvaramo više iz reprezentativnih razloga.
Srbiju očekuje put u nepoznato i nepredvidivo. U jazbinu iz koje je Moldavija odnela bod. Ali protiv tima od koga se Vels tresao usred Kardifa. A sa Velsom, stative i prečke. Put ka Rusiji ne poznaje prečice. Oko Gruzije nema zaobilaznica, samo marš kroz Tbilisi garantuje napad na Svetsko prvenstvo.
Matić je spreman za novi juriš. Nikada se nije plašio izazova, ni na terenu, ni u životu. Tako pristupa i našoj rubrici. Na sugestiju prijatelja da 'cenzuriše' kartu sa Seksom, odmahuje rukom i ne skida osmeh sa lica:
"To nije seks, nego keks. Ne diraj tu kartu iz špila. Pravila su pravila. Idemo pošteno do kraja".
Navikao je tako. Svaki rebus ima rešenje.
"Ovo mi dođe kao poslednja provera pred ispit u Gruziji. Kontrolna ili prijateljska. A koliko znam, prijateljska utakmica dozvoljava pet izmena?"
Kako da mu ne izađem u susret. Zaslužio je.
Špil je na stolu. Magneti na tabli. Igra može da počne.
PORODICA!
"Eto vidiš kakav sam ja čovek. Prvo, pa porodica".
Ništa nije slučajno. Možda i Matić poveruje u moć Tarota. Sudbina meša karte, a mi igramo. Idemo dalje.
MUZIKA!
"Može li samo jedna mala rotacija. Ja bih Muziku na golmana, a Porodicu na špica. Da se zna šta je udarna igla".
Bekovi: SREĆA ("Sjajno"). DRUŠTVO ("Superiška"). OSTALI SPORTOVI ("Fenomenalno").
"Za sada sve ide kao po loju. Ali, polako. Evo, već me hvata trema od ovog veznog reda".
Nema potrebe. I tu klizi kao podmazano: DETINJSTVO ("Moja pozicija, zadnji vezni"). NOVAC, FILM i HOBI.
I dva krilna napadača: KUĆNI LJUBIMCI i BES.
"Sve je super. Ništa ne menjam. Prva postava k'o bombona".
…
MUZIKA…
"Domaća uglavnom. Retko kada strana. Možda samo u autu kada idem na trening. Pustim radio, pa šta zasvira. Zaista slušam samo našu muziku. Čolu obožavam, sve njegove pesme. Ritam zavisi od situacije i raspoloženja. U svlačionici, pola sata pre utakmice, mora neki jači zvuk. Balade znaju da me uspore i uspavaju. Nosim one male slušalice, ne podnosim na ušima one velike koje su sada u modi. Smetaju mi. Desetak minuta pre izlaska na teren, muzika se gasi i krećemo u borbu".
SREĆA…
"Moja svakodnevnica. Prati me na svakom koraku. Izvor je u ovoj karti koja se nalazi na poziciji špica. Kada se završi trening, kada prođe utakmice, kada se spusti zavesa, vratim se kući i vidim da su deca dobro, ništa mi više ne treba da bih bio srećan. Ležem mirno i zahvalim se Bogu što mi je podario takvu porodicu".
DRUŠTVO...
"Drugovi igraju veoma važnu ulogu u mom životu. Nedostaju mi kada sam u Engleskoj. Čujemo se redovno. Čim sletim u Beograd, stupamo u kontakt i dogovaramo druženje. Lepo mi je u njihovom okruženju. I u Čelziju imam zadovoljstvo da sarađujem sa sjajnim momcima. Sve su to dobri ljudi. Takva atmosfera olakšava novajlijama proces adaptacije. Verujte mi da to nije slučaj u svakom klubu. Družim se sa svima. Nije važno da li su starosedeoci ili su tej juče stigli u London. Ako je neko dobar čovek, uvek može da računa na moje prijateljstvo. Bane mi mnogo nedostaje. Nekako sam navikao, kada dođem na stadion prvo njega sretnem. Uvek je bio prvi u svemu. Sada mi je malo čudno, ali šta je tu je. Na vezi smo non-stop, moraću da se prilagodim. U svlačionici se i dalje oseća njegovo prisustvo. Tu su slike koje podsećaju na neke nezaboravne trenutke iz istorije Čelzija, sa Banetom kao glavnim junakom. Ima po ormarićima i njegovih stvari. Legende kluba nikada ne odlaze zauvek. Možda samo privremeno".
OSTALI SPORTOVI…
"Ja sam svestrani sportista. Ne propuštam nijedan bitan događaj na televiziji. Svejedno da li sam kod kuće ili u karantinu. Novine čitam od pozadi. Rekreativno, igram košarku. To me najbolje opusti. Doduše, tu se i najlakše skupimo. Dva na dva, tri na tri, svejedno. Imam visinu za basket, ali nikada u mladosti nije postojala dilema. Fudbal je uvek bio broj jedan. Košarku smo igrali onako iz zadovoljstva. Da se malo zagrejemo, pa odmah na fucu. Tenis sam probao, shvatio da mi ne ide i batalio. Moja teniska karijera se završila pre nego što je i počela".
DETINJSTVO…
"Muke moje zbog ustajanja u sedam. Prvi čas u pola osam. I ozareno lice u 12 i pet kada se oglasi zvono za kraj petog časa. Doviđenja školo, odosmo na fudbal, košarku i odbojku. Moje detinjstvo je vezano isključivo za sportske motive. U selu u kome sam odrastao nisu postojali uslova za neke druge razonode. Nije bilo novca, a samim tim ni telefona i kompjutera. Imali smo jednu fudbalsku i jednu košarkašku lotu. Za odbojku iskoristimo jednu od te dve. Tu u školskom dvorištu sam stekao društvo za sva vremena. Svi smo odrasli, imamo svoje porodice, ali svaki slobodan trenutak iskoristimo da se vidimo, sednemo i nasmejemo".
NOVAC…
"Slagaću ako kažem da nije bitan. Pomaže i život čini lakšim, ali daleko od toga da je najvažniji. Kao mladi razmišljate u stilu "eh kad bih imao ovoliko i kada bih mogao da kupim ovo ili ono". Ali kada odrastete, postane zreliji, shvatite da postoje drugi prioriteti. Tek kad stignu deca, sve dobija potpuno drugi smisao. To će vam reći svako ko ume da poštuje zdrave vrednosti. Da se razumemo, bolje je imati nego nemati. Trudim se da kroz posao kojim se bavim zaradim što više. Da deca sutra imaju za sebe. Pokušavam da im prenesem neka svoja iskustva. Da ih naučim čemu treba da streme. Pre svega obrazovanje. Da budu dobri ljudi i da poštuju prave stvari. Novac dođe i ode. Brzo se potroši. Na kraju ostaje ono što je u čovekovoj duši. Nikada se kroz karijeru nisam vodio novcem. Da je materijalna strana imala neki uticaj, sigurno iz Benfike ne bih otišao u Čelzi. Prihvatio bih mnogo izdašnije ponude nekih drugih klubova. Uvek mi je bilo važnije da ja kao čovek budem zadovoljan izborom sredine. Posle toga, ukoliko ispunite sve one uslove koji se traže od pravog profesionalca, novac dođe sam po sebi".
HOBI…
"Vreme mi ne dozvoljava da se posvetim nekim zadovoljstvima. Naročito u poslednjih nekoliko godina. Obaveza je preko glave i kada se ukaže slobodan trenutak, provodim ga sa porodicom. Ili sam sa decom u parku ili sa suprugom u restoranu. Ostaje mi samo mogućnost da uklopim lepo i korisno. Menjam dresove posle svake utakmice i pravim kolekciju suvenira. Već ih imam više od stotine. Za sada su spakovani u kutije, ali jednog dana će naći svoje mesto u galeriji. Bolje da budu izloženi nego da skupljaju prašinu. Najdraži su mi oni koje sam dobio od bivših saigrača. To mi je najbolji dokaz da smo izgradili iskreno prijateljstvo. Kada potpišu za novi klub, ostave mi dres sa posvetom ili ih razmenimo na terenu ako se sretnemo kao protivnici. Možda naredne sezone dođe do duela Čelzija i Zenita u Ligi šampiona. Sjajna prilika da popunim kolekciju. Bio bi to najdragoceniji primerak u privatnom muzeju. Svaki dres ima posebnu težinu. Dragi su mi i oni od velikih asova svetskog fudbala. Kada se zamenim, držim ih čvrsto uz sebe. Sve do kuće. Da mi ih neko ne otme. Biće mi zadovoljstvo da ih jednog dana pokažem svojoj deci".
FILM…
"Slično kao sa muzikom. Samo domaća produkcija. Ako moram da biram, 'Kad porastem, biću Kengur'. Gledao sam ga bar 30 puta. Neko bi posle desetog rekao 'ajde više, dosta je'. Ja ne. Svaki put me zasmeje i opusti. Već je i Đuričko počeo da me podseća na Tiba Kurtou. Fizički su veoma slični. Jedino ne znam da li Nikola zaista poseduje takav golmanski potencijal kao na filmu".
KUĆNI LJUBIMCI…
"Nemam ih. To je velika obaveza i iziskuje vreme i posvećenost. Ako deca jednog dana budu tražila, moraću da im uslišim želju. Samo što će u tom slučaju oni morati da vode računa. Ja neću. Kuce dolaze u obzir, mačke ne volim. Da smo na selu, sve bi bilo lakše. Pustiš ih u dvorište i ne razmišljaš. U gradu je sve mnogo komplikovanije. Iskreno se nadam da deci ta ideja nikada neće pasti na pamet".
BES…
"Ne sećam se kada sam poslednji put bio van sebe. Umem da se kontrolišem. Privatno, retko šta ume da me izvede iz takta. Na terenu, samo loša igra. I to samo u situacijama kada znam da je moglo bolje. Tada sam besan na samoga sebe. Jedina stvar koja može da me izbaci iz koloseka je loša sudijska procena. Srećom pa me i to brzo prođe".
PORODICA…
"Stub. Izvor energije. Kada su oni srećni i zadovoljni, sve ostalo pada u drugi plan. Sin već ima 6 godina, razume fudbal, prati sve utakmice. Kada dođem kući posle poraza, prvo pitanje je 'zašto nismo pobedili'. Kako ja sad njemu da objasnim zašto. Nije još toliko veliki da razume taktiku. Emotivno doživljava i ume da se iznervira više od mene. Počeo je i da trenira. Pokušavam da budem objektivan otac, ali još uvek ne mogu da donesem procenu. Gledao sam ga samo na dva-tri treninga. Sluša trenera, voli fudbal i to je za početak dovoljno. Vidim da napreduje, ali ga ne forsiram. Kada napuni 12, 13 godina, videćemo. Ako i dalje bude imao istu volju, zašto da ne. Podržaću ga. U suprotnom, izbor je njegov".
Karte su poređane u sistemu 3-4-3. Opet, ništa nije slučajno. Kada vam sudbina donese limun, pretvorite ga u limunadu.
"Savršeno mi odgovara. Vežbam ga svaki dan na treningu kod Kontea, pa sad i kod selektora Muslina. Ne izbija mi iz glave. Skoro da sanjam akcije i pomeranje linija. Odličan sistem. Naročito u situaciji kada prvi date gol. Lakše se branite i ostaje vam ogroman prostor za kontranapad. Ne gledam to samo sa svog aspekta. Kao ekipa, osećamo se odlično u toj formaciji. Kako u Čelziju, tako i u reprezentaciji. Sistem koji se perfektno uklapa u modernu filozofiju fudbala".
Još samo da u Tbilisiju prvi damo gol. Pa zatim još jedan. Da se osiguramo. Da ne razmišljamo o odbrani i kontranapadu.
Možda u tom slučaju i Nemanja poveruje u Tarot. Ljudi nisu zatočenici sudbine, nego zatočenici vlastitog uma.
