Tako kaže danas predstavljen izveštaj Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Kako se navodi u dokumentu, u regionu Zapadnog Balkana je u posmatranom periodu došlo do neto povećanja broja zaposlenih za 300.000 (razlika između broja novih i ugašenih radnih mesta), što ukazuje na ukupan rast zaposlenosti od oko šest procenata.

Naime, između 2010. i 2012. godine došlo je do neto smanjenja (gubitka) broja zaposlenih, a između 2012. i 2016. godine došlo je do povećanja.

Kako se navodi u zajedničkom izveštaju pod nazivom "Trendovi na tržištu rada u regionu Zapadnog Balkana 2017, porast zaposlenosti je dobra vest, "ali je neophodno da ta stopa rasta ubrza kako bi se postigao jači efekat na visoku nezaposlenost i rasprostranjenu stopu neaktivnosti".

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Elen Goldstin je, povodom objavljivanja izveštaja, rekla da istaživači sada prvi put imaju mogućnost da analiziraju razvoj situacije na tržištu rada u svih šest zemalja Zapadnog Balkana na jedan jednostavan i konzistentan način kroz novu bazu podataka.

"To će biti važno, jer nastojimo da ubrzamo tempo otvaranja novih radnih mesta na području Zapadnog Balkana i da nadmašimo rast od šest procenata koji je uočen od globalne finansijske krize", istakla je Goldstin.

Nezaposlenost u regionu je smanjena, ali je i dalje na visokih 21 odsto, prema oceni Svetske banke i Bečkog instituta.

 Gotovo 40 procenata radno sposobnog stanovništva je neaktivno, što je znatno veća stopa nego u susednim članicama EU, pri čemu je ta neaktivnost naročito visoka kod žena i manje obrazovanih lica.

Nedavni oporavak zaposlenosti je, prema izveštaju, neočekivano u korist starijih radnika, što se delimično objašnjava demografskim prilikama, budući da broj radnika u starosnoj dobi od 55 do 64 godine snažno raste u ukupnom broju zaposlenih.

Zaposlenost u toj kategoriji je porasla za više od 20 procenata u većini zemalja. Oporavak zapošljavanja je takođe zabeležen kod visoko obrazovane populacije, ali ne i kod nekvalifikovane radne snage i mladih sa niskim stepenom obrazovanja, zbog čega je stopa nezaposlenosti među omladinom i dalje na izuzetno visokom nivou.