Ivan Paunić (30) kao mlad igrač nije dobio pravu šansu u prvom timu Partizana. Leta 2006. prosleđen je Vojvodini u sklopu transfera Milenka Tepića, a kada se 2008. prvi put otisnuo u inostranstvo, više se nije vraćao u srpsku klupsku košarku.

Karijera ga je vodila iz Belgije u Grčku, iz Grčke u Rusiju, iz Rusije u Italiju, iz Italije u Ukrajinu...

Promenio je mnogo klubova, da bi u španskoj Fuenlabradi, čiji je i sada član, pronašao mesto gde će se osećati kao mnogo više od tipičnog košarkaškog "legionara".

Naravno, reč je o predgrađu Madrida i dvorani u kojoj je Partizan 1991/92 odigrao sve domaće utakmice Kupa šampiona (osim jedne, četvrtfinalne protiv Knora iz Bolonje) i u kojoj je konstantno imao "vetar u leđa" na putu do Fajnal fora u Istanbulu i jedine titule prvaka Evrope.

Nepunih 25 godina kasnije, iskoristili smo sjajan meč Fuenlabrade protiv Real Madrida (99:101) uz 17 poena Ivana Paunića, kao povod da nekadašnjeg reprezentativca Srbije pozovemo i upitamo da li se u Fuenlabradi i dalje vide tragovi Partizanovog pohoda na kontinentalni tron?

"Na svakoj utakmici u gledalištu možete videti 10-15 ljudi u Partizanovoj majici, dresu ili sa crno-belim šalom. Desi se da me pozovu sa tribina, a kada se okrenem, pokažu prstom na dres ili grb. U samoj dvorani i oko nje nema ničega što konkretno podseća da je Partizan nekada igrao tu kao domaćin, ali u klupskim kancelarijama ima crno-belih zastavica i uramljenih fotografija sa utakmica. Imaju i sliku iz Istanbula, sa trofejom", kaže Paunić za MONDO.

Predsednik kluba Hoze Kintana u ono vreme je bio gradonačelnik Fuenlabrade, a španski "Kanal Plus" 2012. je o celoj toj avanturi snimio dokumentarni film, pod nazivom "Partizan iz Fuenlabrade".

"Predsednik je i danas u jako dobrim odnosima sa Željkom Obradovićem. Želeo je da napravi svečanost povodom 25 godina od osvajanja titule, da ponovo okupi Željka, Nikolu Lončara i još neke igrače, ali mislim da se to neće desiti zbog tekućih obaveza. Ne znam da li će nešto pokušati naknadno".


I Paunić je kao Partizanovo "dete" imao poseban tretman kada je prvi put došao u Fuenlabradu, na početku sezone 2013/14.

"Fuenlabrada zaista nije klub kao svi ostali. Ovde vlada porodična atmosfera i mene su prihvatili kao člana porodice, što mi je verovatno pomoglo da u Fuenlabradi odigram dve najbolje sezone u karijeri. Navijači i ljudi iz kluba neverovatno cene Partizan. To što sam ponikao među crno-belima je bio razlog više da me zavole, pored dobrih igara koje sam pružao".

Đorđević, Danilović i ekipa su 1991. imali zadovoljstvo da igraju u tek otvorenoj, novoj dvorani.

"Kažu da se navijalo za Partizan kao da je ovdašnji tim. Dvorana nije ni izbliza velika kao Pionir, ali podseća na njega jer je teška za gostujuće timove. Mi smo u nedelju vodili protiv Reala 38 minuta. Retko koja od ozbiljnih ekipa, koje igraju u velikim arenama, uspe ovde da se snađe".

Paunić otkriva i jednu životnu zanimljivost - da je Fuenlabrada mesto koje je Partizan učinio i malom turističkom destinacijom.

"Ljudi koji dođu u Madrid iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske, košarkaški fanatici, iskoriste priliku da pređu dodatnih 15 kilometara i posete našu dvoranu. Sa nekima od njih sam se slikao u dresu Partizana, dobro im je došlo da upotpune tu priču..."

Ivan Paunić je u Fuenlabradi proveo tri od poslednje četiri sezone. Minule jeseni i zime igrali su Evrokup, a sada se bore za drugi uzastopni plasman u plej-of Endesa lige.

Na kraju sezone mu ističe ugovor i sa setom u glasu priča o realnoj mogućnosti odlaska, ali naglašava da će uspomena na vreme provedeno tamo, dugo živeti u njemu.

Veruje da bi tako bilo i svakom drugom nekadašnjem košarkašu Partizana.

"Kad potpišeš za Fuenlabradu, ideš tamo gde je neko pisao istoriju i gde te dodatno cene zbog kluba iz koga potičeš. To ti je i motiv više da daš sve od sebe".