Vence su položili predstavnici Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kao i članovi porodice.

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić rekao je da je Srbija jedina zemlja gde se uspešnost rešavanja ubistva novinara meri "znakom nula" i dodao da je prošlo 16 godina od ubistva novinara Milana Pantića, 18 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i 23 godine od ubistva novinarke Dade Vujasinović.

"Vrlo sam skeptičan, postoje male šanse da se ubice otkriju. Izuzev slučaja Pantić jer postoji indicija da država tu nema umešane prste", rekao je Lekić.

On je istakao da je tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić 1999. godine povodom ubistva Ćuruvije rekao da ga je ubila crnogorska mafija, a da je pre tri godine rekao da je u ubistvo umešana država.

"Mislim da ne bi bilo loše da se sasluša sadašnji premijer da bi nam otkrio saznanja koja je imao 1999. godine, a posebno saznanja kojima optužuje državu za ubistvo", kazao je on.

Član uprave UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da to udruženje traži od sudskih vlasti da ne odugovlače suđenju optuženim ubicama Slavka Ćuruvije i da se hitno privede pravdi optuženi Miroslav Kurak.

"Na ovaj dan pozivamo sve kolege da ne zaborave šta se desilo 1999. godine i da se svakodnevno bore za slobodu medija", rekao je on.

On je podržao rad Komisije za ubistva novinara i dodao da očekuje da će se rasvetliti sve okolnosti smrti Dade Vujasinović i otkriti ubice Milana Pantića.

Supruga Slavka Ćuruvije Branka Prpa rekla je da je nada nije napustila 18 godina jer "ako odustanemo od toga da se nadamo onda odustajemo od onog najboljeg u sebi".

Ona je rekla da oni koji su se rodili 11. aprila 1999. godine ovog dana postaju punoletni i da su upravo oni "ti koji će nastaviti ono za šta smo se mi borili".

"Ovo je borba vaše profesije, nije moja individualna borba, ovo je profesionalna borba za prava novinara", kazala je ona i dodala da taj događaj ima "vrlo ozbiljne posledice za društvo u Srbiji i za celu državu".

Komisija za istraživanje ubistava novinara saopštila je uoči godišnjice ubistva da državni organi nisu završili posao raspisivanjem poternice za odbeglim Miroslavom Kurakom, optuženim da je direktni izvršilac ubistva Ćuruvije.

"Tehnička ograničenja ne mogu biti prihvatljiv izgovor za sporost procesa, tim pre što je pravda za Slavka duže od decenije bila nedostižna", navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Komisije Veran Matić.

Ćuruvija je ubijen u Beogradu 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SRJ. Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.

Za ubistvo Ćuruvije u toku je suđenje nekadašnjem šefu DB-a Radomiru Markoviću, šefu beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću, pripadniku tog centra Ratku Romiću, dok se Kuraku sudi u odsustvu jer je u bekstvu.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".