Svaki građanin Irana može da se prijavi do subote, a potom kandidature odobrava Veće čuvara revolucije, koje čine sveštenici.

Veće obično ne dozvoljava disidentima i ženama da budu na konačnoj listi kandidata koju će objaviti do 27. aprila.

Umereni iranski predsednik Hasan Rohani može da se kandiduje za još jedan mandat.

Kandidaturu su najavili i sveštenik Ebrahim Raisi, pripadnik tvrde struje koji je blizak vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneju, i Hamid Bagai, saveznik bivšeg iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Raisi i Bagai obećavaju da će se boriti protiv siromaštva i korupcije.

Predsedničke izbore mnogi vide kao referendum o nuklearnom sporazumu Irana s velikim silama iz 2015. godine, kojim se Iran obavezao da ograniči obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.

Taj nuklearni dogovor koji je sklopila Rohanijeva administracija primenjuje se od 2016. godine a na osnovu njega Iran je ponovo počeo da izvozi naftu i kupio je putničke avione vredne više milijardi dolara.

Kritičari tog sporazuma navode da prosečan građanin Irana još ne oseća ekonomsku korist od sporazuma.