Nisam ovo odgledao kao "double bill", u jednom odlasku u Ušće, ali mogao sam, dobro bi leglo. Naslovi su mi bili više nego zanimljivi (ranije verzije ovih filmova su bile važan deo mojih minulih filmofilskih avantura i sećanja), ali sami filmovi ne toliko. Ukoliko se odlučite da vas zanimaju, preporučujem bioskopske projekcije.
KONG: OSTRVO LOBANJA
Kong: Skull Island (2017)
Režija: Džordan Vogt-Roberts
Uloge: Tom Hidlston, Semjuel L. Džekson, Bri Larson
Distributer: Blitz
Fenomenalan je bio onaj slavni, prvi King Kong iz 1933, kada je svet upoznao čuveno čudovište Merijana Kupera (iako mnogi vole da autorstvo nad džinovskim majmunom pripišu Edgaru Valasu), ali moj spektakularni bisokopski doživljaj koji se tiče Konga ipak je vezan za verziju Pitera Džeksona iz 2005. godine. Taj film sam, igrom slučaja, imao prilike da vidim na premijeri u do vrha punoj dvorani jednog multipleksa u Singapuru, sve sa uobičajena (za taj grad) tri titla (kineski, indijski i indonežanski) i vrlo temperamentnom publikom. Još na samom početku, kada se otkrije da čudovište obitava na ostrvu koje se nalazi baš u blizini Singapura, lokal-patriotizam postaje ta kap koja je posetioce pretvorila u navijače fudbalskog tipa koji su svako pojavljivanje Konga pratili pesmom i ovacijama. Potpuno čudesno iskustvo (kao i svaka bioskopska projekcija u tom delu Azije), zapamćeno i po najvećem (mom) smrzavanju u istoriji odlaženja u bioskop – iako je napolju temperatura bila 30+, a vlaga 100+, erkondišn je funkcionisao kao hladnjača. Svejedno, bilo je to nezaboravno iskustvo.
Možda bi se nešto slično dogodilo i ovde da je u novoj verziji slavni monstrum smešten na, recimo, Veliko ratno ostrvo, nadomak gradskih struktura, ali na žalost nije, pa je, eto, bioskopska sala u Ušću bila skoro potpuno prazna, a energetski nivo publike na nuli. A film i nije tako loš, mada je i daleko od sjajnog.
Iako minutaža deluje neprimerena žanru (dva sata), film nije dosadan i dosta je dobro izbalansiran – atraktivne akcione scene, dovoljno uverljivi efekti, šaljivi momenti – pa tako vreme provedeno u bioskopu ide bliže subjektivnom osećaju od 90 minuta. Majmun je, kako i treba, glavni i jedini junak besmislene priče u kojoj nova ekspedicija na nemapirano ostrvo otkriva svet u kojem je vreme stalo i u kojem Kong vlada teritorijom u čijoj se unutrašnjosti krije još jedan monstrum, iskonski neprijatelj našeg ljubimca.
Iako se okršaj Konga protiv Godzile tek očekuje za par godina, ovaj duel se može posmatrati i u svetlu tog dugo očekivanog okršaja sa japanskim mutantom.
Ovo je film kao stvoren za prvi dejt, tonu kokica i galone gaziranog pića. Možete da vrištite, da se držite za ruke, da izađete na pola filma, sve je dozvoljeno kada u vaš grad stigne King Kong.
Ocena:
Ja: **1/2
Da li se vama dopao "Kong"?
DUH U OKLOPU
Ghost In the Shell (2017)
Režija: Rupert Sanders
Uloge: Skarlet Johanson, Takeši Kitano, Žilijet Binoš
Distributer: Blitz
Imam kratku ''origin'' priču i za ovaj film, ali nije vezana za bioskop. Iako i ''školjka'', slično King Kongu, u popularnoj kulturi predstavlja mnogo više od jednog filma (u ovom slučaju anime), ona je u našu divnu Srbiju stigla sredinom 90-ih godina, u to fantastično vreme kada bioskopa praktično nije ni bilo.
Ali je zato piraterija cvetala, pa je tako VHS kopija ovog kultnog filma dosta dobar komad vremena bila moja najbolja prijateljica. Ili jedna od. Ali ne samo meni – siguran sam da danas u Srbiji postoji čitava generacija odrasla na ovom filmu. Šta svi ti ljudi danas rade i kako vide dileme koje je baš taj film pokrenuo, tema je za možda neko drugo mesto ili povod, ali siguran sam da moja VHS kaseta, izlizana i rastegnuta do besvesti, nije jedina koja čami po zaboravljenim kutijama i sobama.
Iako su silna gledanja i uživanja u originalnom filmu sada već deo drevne prošlosti, dobar deo genijalnog filma Mamorua Ošija mi je ostao urezan u pamćenje, mada poređenje neće nikome koristiti. Svejedno, neke, uglavnom akcione scene iz ovog igranog filma deluju kao direktna rekreacija originalnih animiranih scena, i reditelj Rupet Sanders na tom planu radi uverljiv posao.
Međutim, iako u Sandersovom filmu zaista ima šta da se vidi (pritom ne mislim samo na Skarlet), teško da će nova verzija (osim sumanutih primedbi na račun odabira bele glumice) uspeti da izazove ozbiljnije rasprave o glavnoj temi filma – odnosu duha i mašine. Duša je ovde poprilično zanemarena, pa nam tako ostaje samo oklop, kako je distributer odlučio da ga nazove, ali u stvari baš prazna školjka.
Skarletin kiborg zahteva malo mentalno-estetskog adaptiranja kod prosečnog gledaoca, ali vrlo brzo ova glumica suvereno zavlada velikim platnom, barem u trenucima u kojima u kadru nije Takeši Kitano, monumentalna figura japanskog filma i umetnosti uopšte. Ovaj tandem je, pored kompjuterski generisanog sveta u kojem obitavaju, najveća vrednost ove verzije koja možda i neće biti tako brzo zaboravljena, ali koja će u istoriji kinematografije ipak biti upamćena samo kao istoimena igrana verzija slavne japanske anime.
Ocena:
Ja: **1/2
