Golman Zelenortskih Ostrva Vozinja (40) plakao je posle istorijskog uspeha svoje reprezentacije na Svetskom prvenstvu - remija protiv Španije 0:0 u Americi.
Drugi najstariji debitant u istoriji turnira izdržao je sa saigračima nalete prvaka Evrope i zauvek će ostati upamćeno kakav su podvig napravili.
Vozinja je sabrao sedam važnih odbrana, potpuno demoralisao Lamina Jamala i saigrače i ostao miran kao da je njegov tim odigrao desetine utakmica na Mundijalima. A bila im je prva.
Posle utakmice na stadionu u Atlanti je briznuo u plač.
"Plačem jer su me odgajali baba i deda i jer oni nisu mogli da budu ovde. Preminuli su. Moja majka nije mogla da bude ovde zbog problema sa vizom i zbog novca koji je trebalo da izdvojimo za to. Nismo uspeli da to uradimo na vreme", kazao je Vozinja za "Atletik".
Sjajna priča o njegovom imenu
Vozinja se zapravo zove Žosimar Žose Evora Dijas, a ime je dobio po brazilskom fudbaleru Žosimaru, člamu reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986.
Vozinjin otac hteo je da nazove sina "Valdano", po tadašnjem napadaču Real Madrida Horheu Valdanu, ali je matičar rekao da to nije bilo izvodljivo, pa je imenovan po brazilskom fudbaleru.
Povrh toga, Vozinju su tim imenom nazvali baba i deda, jer na kreolskom jeziku Vozinja znači "Baka".
"Kada bih igrao sa drugovima fudbal na ulivi i izgubio, veoma bih se ljutio, pa su me stariji zafrkavali da odmah idem kod babe i dede".
Vozinji je fudbal bio uvek najveća ljubav, ali nije ga igrao profesionalno do sredine dvadesetih, Karijera ga je vodila u razne krajeve Evrope, pa je igrao u Slovačkoj, Moldaviji, na Kipru, u Portugalu, u kojem sada igra za Šaves u drugoj ligi.
Bonus video: Španija - Zelenortska Ostrva 0:0, pregled utakmice