Jedan od heroja Španije u finalu Svetskog prvenstva je svakako Niko Vilijams koji je asistirao Feranu Toresu kod pobedonosnog gola. On je ušao na teren u 75. minutu i ispostavio se kao "džoker" Luisa de la Fuentea. Nakon svečane ceremonije i slavlja na stadionu "Metlajf", svet je obišla scena u kojoj je on glavni akter. Skinuo je zlatnu medalju i stavio oko vrata majke Marije koja mu je bila najveća podrška sa tribina.
Iza ovog prelepog i emotivnog gesta se krije zahvalnost za sve ono što su njegovi roditelji "pregrmeli" kako bi on bio na krovu sveta.
Potraga za boljim životom
Niko Vilijams je rođen u španskom Bilbau, ali priča ovog fudbalera ima jako zanimljivu pozadinu, pa je stoga njegov uspeh gledajući iz druge perspektive mnogo veći. Njegovi roditelji Marija i Feliks su poreklom iz Gane koju su napustili devedesetih godina u potrazi za boljim životom. Njegova majka je u tom momentu bila u sedmom mesecu trudnoće, sa Nikovim bratom Injakijem koji trenutno nastupa za reprezentaciju Gane.
Nikovi roditelji su rešili da se otisnu na opasan put i rizikovali život kako bi se domogli nove šanse u "tuđoj" zemlji. Putovali su danima u pretrpanim kamionima koji su prevozili izbeglice, a morali su da pređu i pustinju Saharu u momentu kada su temparature bile ekstremno visoke. Vrebale su razne opasnosti na tom putu, ali su uspeli sve da izdrže i domognu se teritorije Španije.
Međutim, tu nije bio kraj problemima. Kada su stigli do španske enklave Melilje, uhapšeni su kao migranti bez dokumenata. Pretila im je deportacija, ali su uz pomoć humanitarne organizacije dobili savet da zatraže azil. Na kraju su uspeli da ostanu u Španiji i nastanili su se u Bilbau, gde se rodio Niko. Tu im je u pomoć priskočio jedan sveštenik koji se zvao Injaki, pa je upravo po njemu ime dobio Nikov stariji brat.
Roditelji sadašnje fudbalske zvezde su radili po nekoliko poslova, bili su razdvojeni kada je otac radio na građevini na različitim destinacijama, samo kako bi deci obezbedio bolje sutra. Na kraju se sve isplatilo...
Vilijams raznežio planetu
Uprkos svim životnim nedaćama, Marija i Feliks su podsticali sinove da se bave fudbalom, često su se odricali osnovnih potreba kako bi oni uspeli i istrajali u toj nameri.
Danas Injaki igra za reprezentaciju Gane, dok Niko nastupa za Španiju i obojica često ističu koliko duguju roditeljima. Fudbaler Atletiko Bilbaa je gest predaje medalje majci opisao još lepšim rečima.
"Trčim veoma brzo, ali ne mogu da trčim brže od svoje majke. Ona je jednom pobegla od smrti i prešla Saharu iz Gane do Španije da bih ja danas bio ono što jesam. Dao sam medalju svojoj majci jer je ona zaslužuje više od bilo koga drugog", rekao je šampion sveta sa Španijom.
BONUS VIDEO: