Aleksa Avramović i na Eurobasketu u Rigi jeste i biće energetski lider reprezentacije Srbije, jer su borbenost i srčanost do krajnjih granica ono što ga je učinilo ljubimcem nacije i sjajnim košarkašem.
Od malih nogu, Aleksa je bio navikao na takav pristup košarci, stvarima i ljudima koji su mu bliski. U rodnom Čačku je bio ljubimac svih u svom okruženju, a isto je važilo i u selu Latvici, kod majčinih roditelja gde je u detinjstvu brao maline u ariljskom kraju.
"Moje selo se zove Latvica kod Arilja. Malinarski kraj. I nikad me nije stid da kažem, u vrhuncu sam brao mnogo malina. Naravno i moj pokojni deda je imao dosta malina. Sigurno je uticalo branje malina na mentalni sklop. Ne mogu da opišem kako je to raditi na 40 stepeni", kazao je Aleksa Avramović u emisiji "Na ivici terena".
Redovno završio gimnaziju, planirao fakultet
Razvijajući se u vrhunskog košarkaša, nikada nije zapostavio školovanje.
"Upisao bih fakultet DIF i verovatno bih bio profesor ili bih bio trener", priznaje Aleksa, koji je posebno ponosan na činjenicu na je redovno išao u gimnaziju u Čačku iako je paralelno aktivno trenirao.
Njegova majka Slavica je građevinski hidroinženjer i radi u Arilju u Rzavu, otac Slobodan ima diplomu Više ekonomske škole, rođeni, stariji brat Veljko je diplomirani sportski menadžer i trener plivanja, pa ni Aleksa nije mogao da zapostavi knjigu zbog košarke.
Drugarice i drugovi koje je stekao u gimnaziji nikad nisu zaboravili dogodovštine sa njim na ekskurzijama.
"Bio je zapravo jako sličan kao i u igri, jako energičan, zainteresovan za svaku temu i sve što se dešava. U društvu je uvek zračio pozitivnom energijom, bio je onaj pokretač u celom odeljenju. Na ekskurziji u Grčkoj je vodio celo odeljenje da pronađemo giros i pri tome izigravao turističkog vodiča jako uspešno, kao da je čitav život u Solunu, a ne prvi put u životu. Kao učenik uglavnom je bio odličan ili na granici odličnog, najviše zbog toga što mu je pažnja bila podeljena izmedju nastave i košarke kojoj je oduvek posvećivao mnogo svog vremena", govorila je za RINU Katarina Smiljanić, Aleksina drugarica iz grada na Moravi.
Veliki je vernik, kao i drugovi iz reprezentacije
Aleksa Avramović je veoma posvećen veri
"Vera mi je sve. To mi je stvarno sve, duboko verujem u postojanje Svevišnjeg. Znam da je tu sa nama u svakom trenutku, da nam daje snagu da izdržimo svaku moguću patnju i pad. Na nama je da se molimo i da verujemo da će doći bolji dani kao što i dođu. Bože zdravlja sve će biti i sada super, desilo mi se dosta pehova prošle godine, ali desile su mi se i najlepše stvari u karijeri. Nema velikih uspeha bez žrtve, tako da sam ja srećan", govorio je Aleksa.
U detinjstvu mu je usađena ljubav prema veri.
"Roditelji, otac i majka, vodili su me u detinjstvu nedeljom u crkvu, išli smo i na veronauku. To je elementarno vaspitanje. Naši roditelji i njihovi roditelji su čuvari porodice, to se sačuvalo. Kako više vremena prolazi, sve više ljudi vidim kako spoznaju Boga i ako sam na bilo kakav način kod nekih ljudi doprineo da taj osećaj spoznaju, to je veliki uspeh za mene. Bez Boga ne možemo ni preko praga, a sa Bogom možemo i preko mora, možemo svuda".
Moli se sa saigračima iz reprezentacije
Isto može da tvrdi i za svoje drugove i saigrače.
"Ognjen Dobrić i Marko Gudurić su takođe verujući. Sa tim momcima sam provodio mnogo vremena i zato sam ih uzeo kao primer. I kada smo na terenu na suprotnim stranama, Bog će pomoći i jednom i drugom. Što bi rekao moj duhovnik - slava Bogu za sve dobro i za sve loše. Slava mu".
"Kada se sve završi, biće mnogo više dobrog nego što je bilo loše. I kada ne bude košarke blagodarićemo Bogu za neke druge stvari i tražiti od njega milost za nešto što će se desiti ili neće, ali uvek ćemo biti zahvalni njemu za sve što nam je pružao i što ne nam pružati. To je moja logika stvari", govorio je Aleksa.
Ponosni Čačanin
Svom gradu se uvek vraća.
"Jedan sam sasvim običan čovek iz Čačka. Ponosim se time što dolazim iz tog mesta iz Zapadne Srbije. Čačak ima neki svoj poseban šmek, posebna su vrsta ljudi. Imao sam normalno detinjstvo, okružen porodicom koja mi je dala veliku ljubav, kao i celokupnom familijom i društvom. Imali smo mnogo ljubavi da damo jedni drugima, odrastao sam u takvom okruženju i nije mi bilo teško da zadršim u tome samo pozitivne stvari. Da i dan-danas prenesem ljudima ljubav i pozitivnu energiju. Mislim da je to najvažnija stvar", rekao je Aleksa u razgovoru sa ocem Petrom Popovićem.
Na terenima svog grada, razvijajući se u tamošnjem klubu "Mladost", potom i u "Borcu", gradio je svoje košarkaške veštine i jačao karakter, koji danas čini i reprezentaciju jačom baš za tu upornost kada je on u timu. A kakav odnos sa njim imaju i danas Čačani videlo se kada su mu organizovali dočeke posle velikih uspeha.
Pogledajte te trenutke koje nikad neće zaboraviti:
"Kada se sve završi, biće mnogo više dobrog nego što je bilo loše. I kada ne bude košarke blagodarićemo Bogu za neke druge stvari i tražiti od njega milost za nešto što će se desiti ili neće, ali uvek ćemo biti zahvalni njemu za sve što nam je pružao i što ne nam pružati. To je moja logika stvari", govorio je Aleksa.
U braku je sa Teodorom
Aleksa Avramović venčao se sa dugogodišnjom devojkom Teodorom 2022. godine. Zajedno su od gimnazije, pratila ga je kroz karijeru i u usponima i padovima bila sa njima. Nedavno su se odselili iz Moskve, gde je igrao za veliki CSKA, a od jeseni će živeti u Dubaiju, klub u velikom uzletu sa kojim je Avramović potpisao trogodišnji ugovor, do 2028.
Na godišnjicu njihovog venčanja, Aleksa je prošlog meseca ostavio kratku poruku na Instagramu uz zajedničku fotografiju. "Moje najlepše tri godine", napisao je on.
Ovog leta, pred Aleksom je još jedan veliki izazov - da pokuša da sa saigračima donese našoj košarci prvo zlato od kultnog Indijanapolisa 2002. godine. Sa Nikolom Jokićem, Bogdanom Bogdanovićem i svojim drugovima ponovo će dati sve što ima da taj cilj na Eurobasketu bude ostvaren, kao i kada je oko vrata stavio svetsko srebro u Manili ili olimpijsku bronzu u Parizu.
Bonus video: Izjava Alekse Avramovića posle pobede protiv Estonije na Eurobasketu
