"Internet tehnologije mogu biti budućnost Srbije, ali one su i budućnost bilo koje zemlje sa kompjuterski obrazovanim ljudima, od Indije do Brazila. Budućnost je, kako je ja vidim, da se svetu da nešto posebno, nešto specifično a kvalitetno, i tu mislim na ono u čemu smo odavno dobri - proizvodnji hrane", kaže Darko Mandić, suosnivač beogradske startap kompanije Happy Honey.

A to Darko kaže, bez trunke zaziranja i strahopoštovanja, upravo iz jednog pretežno "IT brloga".

Have you heard about raw honey? from Happy Honey on Vimeo.

Najveći problem srpske poljoprivrede je to što se ovde dobro pomuči da se proizvode dobro i kvalitetno a onda se izveze u rinfuzi, i neko drugi na toj muci pokupi kajmak, kaže Darko, koji nas sa direktorkom firme Ninom Petrović dočekuje u "bazi" - u startap inkubatoru Nova Iskra u Beogradu, jednom od retkh u kojima nema isključivo "kompjuteraških" firmi već i onih koje se bave nečim opipljivim.

"U najmanju ruku je besmisleno da iz Srbije godišnje ode meda za 10 miliona evra, a onda taj naš kvalitetan med trgovci u svetu mešaju sa kineskim, ili svojim lošijim domaćim i prodaju pod nemačkom, španskom, norveškom etiketom".

A u Srbiji ne samo da može da se napravi gotov proizvod visokog kvaliteta, a time i velike dodatne vrednosti, već i i da se to predstavi svetu na pravi način.

Dokaz za to je upravo proizvod koji ova mala firma pravi. Pomislili biste da medu nema šta da se doda ni oduzme jer "med je med i tu nema nekakve mudrosti". Međutim, da i tu može biti nešto zbog čega su stranci, ali sve više i domaći kupci, spremni da izdvoje evro više, pokazuje sirov med voćnih ukusa koji stiže iz pogona u Kragujevcu.

"Sirov" zvuči kao prost i neobrađen, ali kod nekih vrsta hrane tu je caka - i tu znači "čist", "neiskvaren", "kvalitetniji".



Slatkiš za zdravlje - Happy Honey
1/9
Slatkiš za zdravlje - Happy Honey
Vidi galeriju
MONDO/Stefan Stojanović med

A SVE KREĆE OD KOŠNICE

Priča je počela susretom pčelara-entuzijaste Marka Mijajlovića, iz Ražnja kod Niša, i Darka Mandića. Mlad, ali već oprobani pčelar Marko se opredelio da se ozbiljno bavi medom na nov način.

Na to se nadovezalo Darkovo iskustvo u sektoru plasmana meda i džemova u jednoj velikoj domaćoj firmi.

Potom su ideju novcem i kontaktima podržali "biznis anđeli", poslovni ljudi od kojih neki sada žive van Srbije, a koji "su radije dvadesetak hiljada evra 'viška' uložili u proizvodnju nego u kafić".

Slatkiš za zdravlje - Happy Honey
MONDO/Stefan Stojanović 
Marko i Darko su od starta su pred sebe postavili rigorozne uslove - inovacija i nadgradnja može, ali istovremeno osnova, tj. med, mora biti "stara, dobra" kako se kvalitetan med dobijao pre upotrebe moderne tehnologije - metodom hladne preše.

Da li neko voli da u medu okusi i kajsiju, šljivu, đumbir, malinu, ili da detetu uspešno "poturi" med i kakao kao zdravu zamenu za masne "čoko-kremove", stvar je ukusa, ali oko prednosti tehnologije hladne preše nema rasprave.

"Svi znaju da je najbolje, i najskuplje maslinovo ulje ono sa etiketom na kojoj piše extra vergine (ekstra devičansko). To je upravo zbog hladnog presovanja kojim se čuvaju svi dragoceni sastojci kako maslinovog ulja, tako i meda. A siguran sam da 99 odsto naših ljudi ne zna da postoji 'sirov med'", kaže Marko.


Prema srpskim propisima dozvoljeno je u proizvodnji meda, a misli se na industrijsku proizvodnju kako meda tako i proizvoda sa medom, zagrevati med do 40 stepeni Celzijusa. Međutim, čak i na toj dozvoljenoj temperaturi, "stradaju" mnogi dragoceni sastojci, od enzima, aminokiselina, fitohemikalija, do onoga što pčela ostavi u medu u tragovima - polena i pčelinjeg voska recimo. Ostaju glukoza i fruktoza, med je i dalje zdrava zamena za veštački šećer, ali taj med je znatno osiromašen.



Šta je pravi med i kako nas sve varaju (FOTO)

Zbog svega toga je sirov med pogodan i za decu (stariju od godinu dana) koja su netolerantna na šećere, što muči mnoge mame.


Slatkiš za zdravlje - Happy Honey
MONDO/Stefan Stojanović 
"Kod sirovog meda nema brzih rešenja", kaže Darko i objašnjava da je za ceđenje meda bez električnih centrifuga koje ga zagrevaju, potrebno tri dana a za tako nešto industrijski proizvođač jednostavno nema vremena, a ni računice.


A dodati ukusi? Oni su "samo" nova dimenzija proizvoda, u prehrambenoj branši znana kao "after taste", jer ukus meda je dominantan i prepoznatljiv, kažu naši sagovornici.

MORA SE JESTI SLATKO, ALI MOŽE I ZDRAVO



Svetska prehrambena industrija odavno je rešila svoj prvi problem - bezbednost hrane, ali u tom procesu stradao je njen kvalitet, u smislu prirodnosti i koristi zdravlju na duži rok. Rešenje velikog "hedonističkog" problema čovečanstva - kako jesti slatko a zdravo - može s spojiti sa lokalnim, kako od Srbije napraviti brend "zemlja dobre hrane".

A da to može i da je upravo to ono što današnjem svetu nedostaje, dobili su potvrdu "s najvišeg mesta".


Na najvećem svetskom sajmu hrane u Kelnu, ANUGA, na štandu Privredne komore Srbije, njihov proizvod je bio zapažen, i brzo se krenulo u pregovore sa distributerima iz kategorije premijum hrane (fine food) za velike nemačke lance Rewe, TJ Max...


A nije samo nemačko tržište u pitanju, razgovori se vode i za plasman u deset zemalja u svetu, uključujuči i SAD.

Zanimljivo je i kako u savremenom svetu trgovine dolazi do nekih od tih kontakata, konkretno za SAD, pozvala ih je jedna tamošnja firma kada je videla prezentaciju medova na - Instagramu.


Ali neće se samo stranci sladiti srpskim medom. U Srbiji su proizvodi već u prodavnicama najvećeg domaćeg trgovinskog lanca i tu, za divno čudo, imaju samo dobro iskustvo.


"Oduševljeni smo i pomalo začuđeni kako veliki sistemi (ipak) cene entuzijazam i hoće da se prilagode uslovima koje realno može da pruži jedna startap firma u prehrambenoj industriji".

JAPANSKI TRIKOVI ZA SRPSKI ZALOGAJ

A kako se došlo do "slatko+zdravo".

U kompaniji su primenili "trik" sada široko prihvaćen kod kolega iz IT sektora, tzv LEAN metodu, inače originalno poteklu iz čuvene Tojote kao "kajzen principi" - kontinuirano unapređenje malim koracima. Taj princip karakteriše briga o velikoj varijabilnost proizvoda, malim serijama i malim količinama zaliha, a da proizvodnja bude fleksibilna i s visokim krajnjim kvalitetom.

Lažni med na policama marketa

Uslučaju Happy Honey, kroz kilo meda pet godina su "u manufakturi" pravljene mešavine, isprobavani načini otapanja, testirani ukusi... pa se tek posle toga prešlo na standardnu proizvodnju. Ona je poverena kompaniji Sanum per fruktus iz Kragujevca, jer je izgradnja sopstvenog pogona u doglednoj budućnosti preveliki zalogaj za jednu startap firmu.
Slatkiš za zdravlje - Happy Honey
MONDO/Stefan Stojanović 

Tu se med iz Banata, voće iz zapadne Srbije, maline iz Arilja... sjedinjuju u novi i inovativan a ipak u neku ruku tradicionalan proizvod, objašnjava Nina Perović.

Norvežani odlepili: Dajte nam srpskog meda


Tako su, umesto da potroše bar dve stotine hiljada evra i tri godine za dobijanje sopstvenog sertifikata, iskoristili za uslužno pakovanje kapacitete iskusne firme, a svoju investiciju su, zasad, uspeli da svedu ispod 100.000 evra.

Ovogodišnji plan im je proizvodnja 20.000 teglica mesečno, a već pucaju na cifru od 50.000 komada. Ni u tom delu im, izgleda, entuzijazma ne nedostaje.

A za svoj kvalitet ne očekuju da im se veruje na reč, pa je tu pečat instituta QSI iz Bremena, specijalista za analize hrane, koji rade po ovlašćenju Evropske komisije. I tu nema prevare.

"Kada ste u proizvodnji hrane, to nije samo posao, to je životni poziv", zaključuje Darko Mandić.