Nekoliko važnih događaja u ex-YU zemljama obeležilo je 2017. Od ulaska Crne Gore u NATO, makedonske krize, potresa zvanog "Agrokor", do izricanja presude Ratku Mladiću i samoubistva hrvatskog generala Praljka u Hagu.
Godina za nama bila je burna za pojedine zemlje u susedstvu. Makedonija je prošla kroz ozbiljne političke potrese i krizu, u kojoj je bilo i razbijenih i krvavih glava. Susednu Hrvatsku tresao je slučaj "Agrokor" Ivice Todorića, koji je od nekadašnjeg Tuđmanovog omiljenog tajkuna postao "državni neprijatelj". U Bosni i Hercegovini tradicionalno neslaganje u trojnom političkom vrhu, a u Crnoj Gori sigurno najznačajniji događaj od obnove njene nezavisnosti 2006. - prijem u NATO. Vest o zatvaranju Haškog tribunala posle gotovo četvrt veka njegovog rada, odjeknula je u svim državama regiona, donoseći olakšanje. Samo finale Tribunala obeležile su dve značajne presude - ratnom lideru bosanskih Srba Ratku Mladiću i šestorici idera bosanskih Hrvata, ali i jedno samoubistvo usred izricanja presude. Izdvajamo osam najznačajnih događaja koji su obeležili 2017. godinu u zemljama regiona.
1. ZATVARANJE HAŠKOG TRIBUNALA
Posle 24 godine rada, tokom koje je optužio 161 osobu za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i u Makedoniji, Međunarodni krivični tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji svečano je zatvoren 21. decembra.
Tribunal je osnovan 25. maja 1993. rezolucijom Saveta bezbednosti UN, a tokom gotovo četvrt veka rada osudio je 90 osoba za krivična dela koja uključuju genocid i zločine protiv čovečnosti. Oslobodio je 19 optuženih, a postupak je prekinut protiv 37 osoba. Procese protiv 13 optuženih Tribunal je ustupio sudovima u bivšoj Jugoslaviji.
Dvojici optuženih ponovo se sudi pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala. Na svečanom zatvaranju, kojem je prisustvovao holandski kralj Vilem-Aleksander, govornici, uključujući generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, ocenili su da je Tribunal dao ključni doprinos suzbijanju nekažnjivosti za ratne zločine na međunarodnom planu i svojim pionirskim radom utro put za formiranje stalnog Međunarodnog krivičnog suda.
2. SAMOUBISTVO U HAŠKOJ SUDNICI
Zatvaranju Haškog tribunala prethodio je neviđeni incident u sudnici, koji su mnogi uporedili sa rijalitijem. U živom televizijskom prenosu, bivši general snaga bosanskih Hrvata Slobodan Praljak izvršio je 29. novembra samoubistvo u sudnici tako što je ispio otrov neposredno pošto ga je žalbeno veće Tribunala pravosnažno osudilo na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana u BiH, 1993-94.
Istom presudom, potvrđene su višegodišnje zatvorske kazne još petorici lidera bosanskih Hrvata, predvođenih Jadrankom Prlićem koji je pravosnažno osuđen za 25 godina zatvora. Presudom je utvrđeno da su oni bili akteri udruženog zločinačkog poduhvata nasilnog objedinjavanja hrvatskih teritorija, čiji je protagonista bio i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
3. RATKO MLADIĆ OSUĐEN NA DOŽIVOTNI ZATVOR
Svega sedam dana ranije, bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić u Haškom tribunalu osuđen je prvostepenom presudom na doživotni zatvor. Mladić (75) proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Raspravno veće oslobodilo je Mladića optužbe za genocid u još šest bosanskih opština. Prvostepenom presudom utvrđeno je da je Mladić, zajedno sa Radovanom Karadžićem i drugim liderima bosanskih Srba, bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog progona nesrba sa teritorija koje su bosanskih Srbi proglasili svojim. Po presudi nije dokazano da je akter tog zločinačkog udruženja bio i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Mladićeva odbrana najavila je da će se žaliti na presudu, a tu mogućnost nije isključilo ni haško tužilaštvo.
4. NESLAGANJE U BOSANSKOM TROUGLU
Pored tenzija koje su pratile presude Ratku Mladiću i hrvatskoj šestorci, u Bosni i Hercegovini i tenzije na političkom planu. Početkom decembra poseta tročlanog Predsedništva BiH Beogradu trebalo je da relaksira odnose Beograda i Sarajeva kao i među članovima kolektivnog šefa države, ali je u prvi plan ponovo izbilo neslaganje zbog Kosova. Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović neočekivano se uključio u konferenciju za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsedvajućeg predsedništva BiH Dragana Čovića, rekavši da mora da pojasni da se spoljna politika BiH vodi u Sarajevu, a ne Beogradu.
On je time reagovao na Čovićeve reči da će se BiH u vođenju spoljne politike, u vezi s unutrašnjim pitanjima Srbije, prilagođavati stavovima Beograda. Svemu je prethodila Vučićeva izjava da će "dok Srbija ne zauzme drugačiji stav po pitanju Kosova i Metohije, BiH imati stav koji ima i Srbija". Kosovo je bilo povod za nesuglasice na relaciji Sarajevo - Beograd - Banjaluka i sredinom novembra zbog Izetbegovićeve izjave za Dojče vele da je BiH, da se on pita, davno trebalo da prizna Kosovo.
Iako je Izetbegović naglasio da je priznanje Kosova neophodan konsenzus sva tri člana Predsedništva BiH, njegova izjava izazvala je lavinu oštrih reakcija u Beogradu i Banjaluci. U Beogradu je zasedao Savet za nacionalnu bezbednost, a predsednik RS Milorad Dodik je tražio od srpskih predstavnika da se povuku iz zajedničkih institucija BiH.
5. REPUBLIKA SRPSKA ODUSTALA OD REFERENDUMA O SUDU I TUŽILAŠTVU
Mesec dana ranije, 7. novembra, Parlament Republike Srpske je poništio odluku o održavanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH čiji bi pozitivan ishod doveo do suspendovanja nadležnosti tih institucija na teritoriji RS, kao i državnih policijskih agencija koje rade po naloguTužilaštva i Suda BiH, posebno kada je reč o hapšenjima osumnjičenih za ratne zločine i organizovani kriminal.
Odluku o sprovođenju takvog referenduma doneo je parlament RS u julu 2015. na inicijativu predsednika RS Milorada Dodika, ali sve do 20. septembra 2017. nije bila objavljena u Službenom glasniku i nije zvanično stupila na snagu.
Objavljena je, kako je navedeno, pod pritiskom opozicije par dana nakon što je Dodik najavio da će biti suspendovana, jer, kako je obrazložio, nema podrške opozicije da referendum bude sproveden.
Umesto referenduma, vlast u RS je podržala inicijativu za organizovanje peticije s pitanjem identičnim referendumskom. U januaru ove godine Dodik se našao na "crnoj listi" SAD zbog odluke da organizuje referendum o 9. januaru kao Danu RS, koji je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim, a pod sankcijama SAD je i zato što je njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata 2015. usvojio Deklaraciju u kojoj najavljuje referendum o samostalnosti RS do 2018. godine.
6. MAKEDONSKA KRIZA
Potresi nisu zaobišli ni Makedoniju, u kojoj je politička kriza doživela vrhunac 27. aprila upadom pristalica VMRO DPMNE u Sobranje pošto je parlamentarna većina izabrala poslanika albanske stranke DUI Talata Džaferija za predsednika.
U neredima su povređeni lider SDSM Zoran Zaev, nekoliko članova njegove stranke kao i lider Alijanse za Albance Zijadin Sela. Upad u parlament Tužilaštvo za organizovani kriminal je krajem godine okarakterisalo kao "terorističko rušenje ustavnog poretka" i pokrenulo istragu protiv više od 30 učesnika "krvavog četvrtka", među kojima je i nekoliko poslanika VMRO DPMNE. Posle višemesečnog odbijanja predsednika države Đorđa Ivanova da dodeli mandat lideru SDSM Zoranu Zaevu, koji je okupio većinu u parlamentu, Makedonija je, uz pojačan pritisak SAD i EU, početkom juna dobila novu vladu koja je obećala da će zemlju vratiti na put ka EU i NATO i rešavati probleme sa susedima, uključujući i Grčku.
Većina koju predvodi SDSM u oktobru je učvrstila vlast ubedljivom pobedom na lokalnim izborima, a zbog poraza VMRO DPMNE bivši premijer Nikola Gruevski podneo je ostavku na mesto predsednika stranke koju je vodio 15 godina.
7. BURA U HRVATSKOJ ZBOG "AGROKORA"
Ni u Hrvatskoj nisu cvetale ruže. (Ne)očekivana vest da je najveća hrvatska kompanija, i jedna od najvećih u regionu, pred bankrotom zapretila je početkom godine ekonomijama Hrvatske, ali i susednih zemalja i izazvala raspad koalicije Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Mosta.
Vanredna uprava Agrokora još traži rešenje, a osnivač kompanije Ivica Todorić, koji je važio za najbogatijeg Hrvata i jednog od najuticajnih ljudi na Balkanu, nedodirljivog "tajkuna sa srcem" i "državnog prijatelja broj 1", nalazi se u bekstvu u Londonu gde čeka odluku o izručenju.
Agrokor je dobio vanrednu upravu i vladinog poverenika i ubrzo je počelo da se otkriva da su problemi u kompaniji, koja je godinama uživala političku podršku, veći nego što se činilo. Ivica Todorić oglasio se u septembru, putem bloga, i optužio vladu za otimanje kompanije i politički progon.
Tužilaštvo je u oktobru pokrenulo istragu protiv njega i još 14 osoba, među kojima su i njegovi sinovi Ivan i Ante koji se terete da su zajedno s ostalima ocu omogućili pribavljanje više od 1,14 milijardi kuna protivpravne dobiti. Posle raspisivanja poternice Todorić se početkom novembra predao policiji u Londonu, gde je saslušan i pušten da se brani sa slobode, uz kauciju od 100.000 funti.
Novo ročište zakazano je za mart 2018. Krajem decembra vanredna uprava Agrokora ponudila je poveriocima nagodbu koja predviđa formiranje potpuno novog manjeg holdinga u koji bi se prenela imovina "zdravog" dela kompanije, ali su se dobavljači već izjasnili protiv pa će pregovori biti nastavljeni i u idućoj godini.
8. CRNA GORA UŠLA U NATO
Za susednu Crnu Goru 2017. bila je uspešna, ako se uzme u obzir da se prijem u NATO smatra najvažnijim događajem u toj zemlji od obnove njene nezavisnosti 2006.
Uprkos unutrašnjim otporima i snažnom protivljenju nekada tradicionalno prijateljske Rusije, zvanična Podgorica se odlučila za savezništvo u okviru Severno-atlanskog saveza, uverena da je za ranjive države Balkana članstvo u EU i NATO bez alternative.
To je odbrana od namere Rusije da u novim geopolitičkim odnosima utiče na reviziju politika u regionu i odvrati ga od članstva u EU i NATO integracijama, stav je vlasti u Podgorici. Prijemom Crne Gore NATO upotpunjuje kontrolu nad istočnim Jadranom, a novim proširenjem, prvim posle osam godina, poslata je poruka aspirantima da su vrata Alijanse otvorena.
Crna Gora je formalno postala 29. članica NATO 5. juna, a dan kasnije potpredsednik SAD Majk Pens iz Podgorice je poručio da Vašington ostaje trajno privržen Zapadnom Balkanu. Sem bezbednosnog, ulazak u NATO ima i ekonomske efekte, vidljive u oporavku tržišta nekretnina na crnogorskom primorju, kojim su do krize u odnosima Podgorice i Moskve dominirali Rusi.
