Osim što u širokoj porodici dominiraju imena Ante i Ivan (sa varijacijama Ivo ili Ivica), to je porodica koja koketira sa specifičnim odnosom biznisa i politike još od Todorićevog dede (Todorići, inače, potiču iz sela Zmijavci kod Imotskog), koji je u vreme Kraljevine Jugoslavije pet godina bio seoski glavar, i kažu da je bio za Jugoslovensku radikalnu zajednicu Milana Stojadinovića nasuprot većini u selu koja je bila za Vladka Mačeka.
Najstariji njegovi sinovi Ante i Ivan bili su istaknuti komunistički funkcioneri. Ante stariji je 1963. postao generalni direktor Agrokombinata, jake socijalističke firme za uzgoj stoke i izvoz mesa, živine i jaja. Agrokombinat mnogi zovu duhovnom pretečom Agrokora.
Ante stariji (tako se navodi kako ne bi došlo do zabune sa Ivičinim sinom istog imena, koji je takođe aktivan u rukovođenju kompanijom) bio je poslanik u Veću proizvođača jugoslovenske skupštine, poslanik u Saboru, predsednik agronoma Hrvatske i Jugoslavije, član Uprave Zagrebačke banke... i sve tako do 1971. godine, kada je skrajnut sa maspokovcima kao tehnomenadžer i kadar Savke Dabčević Kučar.
Proveo je četiri i po godine u zatvoru, a po izlasku sa sinom Ivicom ulazi u posao uzgoja cveća.
A Ivica je, kažu, lično prodavao cveće iz kamiona. Zato Ivicu Todorića često nazivaju "detetom cveća".
Ante stariji je, isto tako kažu, bio blizak sa Franjom Tuđmanom i početak devedesetih je bio idealno vreme za ovu porodicu da krene u uspon.
Rat i raspad Jugoslavije su dočekali sa hiljadu zaposlenih. Prema anketi koju je proveo RTL, čak 20 odsto građana za propast Agrokora krivi Franju Tuđmana i njegovu politiku 200 porodica.
Za još gotovo toliko ljudi krivci su "sve prethodne vlade".
Polovina anketiranih najodgovornijim smatra, naravno, Ivicu Todorića.
Agrokor je, kako prenosi portal 24sata, nesumnjivo prošlost hrvatske privrede u bilo kojoj varijanti raspleta.
Zasad su dve. Prema prvoj, Antonio Alvarez III prvo će uspostaviti kakvo-takvo funkcionisanje kompanije pozajmljenim novcem od kreditora koji su ga i doveli, a zatim će, kako je Sberbank već najavio, prodavati komad po komad u nastojanju da dobije što višu cenu i sačuva vrednost novca koji su kreditori uložili.
Nešto možda preuzme i neka velika ruska kompanija, ali Agrokora kakav je dosad bio u doglednom razdoblju od godinu ili dve - više biti neće.
U drugoj varijanti, u kompaniju će vlada postaviti svog namesnika. Prema svim dosadašnjim iskustvima, vladin namjesnik u Agrokoru može samo premetati papire i biti posrednik od onih kojima je Agrokor dužan prema vladi koja treba da "rešava probleme". I koja ga postavlja.
Drugi je scenario mnogo gori. Njime se pokušava održati kliničkog mrtvaca. U drugom scenariju se pokušava sačuvati prošlost, koje se odriče čak 90 odsto anketiranih, što je iznenađujuće pozitivan rezultat.
U sve tri varijante odgovora ispitanici su prepoznali da su Agrokor i njegova sudbina rezultat hrvatske privatizacije. Vlada, međutim, kao i prethodne vlade, pokušava da sačuva prošlost tako da sačuva rezultate privatizacije.
Pitanje koje se postavlja je: Zašto se ljudi odriču privatizacije? Šta nije valjalo u poslednjih četvrt veka i zašto se ljudi tako odlučno odriču Agrokora, najveće hrvatske firme nastale u privatizaciji?
U ekonomiji postoji razlika između rasta i razvoja. Agrokor je firma koja je svih poslednjih 25 godina samo rasla, ali se nije razvijala. U sklopu Agrokora praktično nema ni novih firmi ni novih delatnosti.
Sve su to, kako se nvodi, firme nasleđene iz socijalizma, kojima umesto partijskog sekretara, upravlja privatni vlasnik - Ivica Todorić. A njegov uticaj je s vremenom toliko narastao da je stekao moć veću od partijskog sekretara.
Agrokor je, kao što je poznato, nastao preuzimanjem socijalističkih poduzeća: Konzuma, Leda, Zvijezde, Jamnice, PIK Vrbovca, Belja... Sve su te firme postojale i pre Agrokora.
Ivica Todorić preuzeo ih je zahvaljujući vrlo jeftinim kreditima, u prvo vreme značajno ispod nivoa inflacije, na isti način na koji su u socijalizmu "kupovani" stanovi, tako da je na kraju rata kredita za stan bila niža od cene kutije cigareta.
To je prvo što njemu i privatizaciji građani zameraju - nije svako mogao dobiti takav kredit.
Širenje Agrokora nije stalo, nastavilo se i narednih desetak godina, po raznim zemljama regiona.
Trajalo je sve do početka ekonomske krize, pa je tako, na prime, 2007. kupljeno još osam novih kompanija, a rekordne 2008. čak njih 11 - u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori...
Osobe upućene u poslovanje Agrokora svedoče o postojanju cele mreže koja funkcioniše tako što se veliki broj ministara, koji su se nakon staža u vladi, skrasili u Agrokoru. I ne samo ministri, već i neki sindikalni lideri.
Podsećamo, jutros je počela opsežna policijska akcija pretresa stambenih i poslovnih objekata i privođenja bivših čelnika Agrokora, uključujući Ivicu Todorića.
Akcija je je počela posle višemesečne istrage koju sprovodi Državno tužilaštvo Hrvatske, dok bivši vlasnik, koji se ne nalazi u zemlji, ne prestaje da optužuje vladu Andreja Plenkovića da uz pomoć Lex specijalisa želi da nacionalizuje njegovu kompaniju.
"Pogledajte dobro oči ovog čoveka, hoću da svi Rusi vide": Srna objavio potresnu fotografiju, ledi krv u žilama
"Pomislio sam da su sve shvatili, a onda ne uradimo najlakšu stvar na svetu": Željko Obradović o Partizanovih 2-7
Sudije oštetile Partizan u ključnom napadu Barselone: Krupna greška se jasno vidi na video-snimku!
Navijači Partizana prvi put zviždali svom igraču: Gube strpljenje za njega, evo čije su ime skandirali!
Partizanov alarm gori, što pre mora da krene sa dna! Tabela Evrolige posle petog poraza crno-belih u nizu