Kosovski premijer Ramuš Haradinaj nalazi se među najtraženijim geopolitičkim beguncima u 2018, piše američki "Tajm".
Prvo su bile oštre poruke ambasadora SAD u Prištini, pa su Ramušu Haradinaju uskracene vize za SAD i navodno Veliku Britaniju, pa je predsednik Hašim Taci, prema prištinskim medijima, bio "izolovan" na svetskom forumu u Davosu, a onda je stigao i clanak magazina Tajm, kojim je "podsetio" da je on medu najtraženijim geopolitickim beguncima u 2018..
Ima li neke veze u ovom sledu, u najmanju ruku neuobicajenih poteza u odnosu na kosovske albanske lidere, i ima li to veze sa njihovom opstrukcijom pocetka rada Specijalnog suda za zlocine pocinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, cije prve optužnice bi se mogle odnositi upravo na neke od njih?
Americki magazin, na primer, nije propustio da podseti da je Haradinaj postao poznat krajem devedesetih godina prošlog veka, upravo tokom "konflikta na Kosovu".
"Kao komandant OVK bio je optužen da je rukovodio mucenjima i ubijanjima Srba, ali ga je, s obzirom na nedostatak dokaza, sud UN oslobodio 2008. kao i 2012", piše americki magazin.
"Tajm" navodi da Srbija, koja odbija da prizna Kosovo, želi da joj Haradinaj bude izrucen, kako bi se našao pred licem pravde na srpskom sudu.
Tajm podseca da Haradinaj nije suocen s pravnim izazovima samo u Srbiji.
"Kosovski parlament je 2015. odlucio da formira specijalni sud sa sedištem u Holandiji, ali koji deluje po kosovskim zakonima, što se u velikoj meri smatra instrumentom koji ce pomoci stablizaciji balkanske geopolitike".
Samo sada, kada bi trebalo da optužnice budu objavljene, Haradinaj i ostali clanovi kosovske politicke elite, traže nacine da ometu istragu, navodi list na svom portalu.
Možda Haradinaj i njegovi saveznici na Kosovu misle da je Kosovo suviše malo da bi geopolitickim silama stalo do njih, ali realnost je da, ako žele da sacuvaju mir, one ne mogu sebi da dopuste takvo ponašanje, primecuje Tajm.
Sam Haradinaj je nedavno priznao da je "Kosovo izolovano" i da je to veci problem od toga što on nije dobio vizu za SAD, mada negira da mu je odbijen i zahtev za vizu za Veliku Britaniju.
Haradinaj priznao: Kosovo je izolovano
Nema sumnje da je sve zajedno rec o pritisku Zapada, a posebno Sjedinjenih Americkih Država, na Prištinu i kosovskog premijera, smatra i direktor Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanovic.
Pritisak je, kaže on za Tanjug, izazvan nepoštovanjem sporazuma koje je Priština ranije prihvatila i nesprovodenjem odluka, koje je donela.
Prema njegovim recima, tri kljucne stvari koje smetaju Zapadu su to što Priština izbegava formiranje sprskih opština na Kosovu i Metohiji, ne rešava pitanje granice sa Crnom Gorom, a sada se protivi i pocetku rada novog Suda u Hagu koji bi, kako se ocekuje, treblao da sudi, pre svega pripadnicima teroristicke organizacije OVK, ciji je jedan od glavnih komandanata bio Haradinaj.
"Vašington ce pitanje Prištine držati visoko na svojoj agendi i vršice pritisak na nju, jer ne poštuje ono na šta se vec obavezala", precizirao je Ðukanovic.
Haradinaj je, inace, po "Tajmu" medu pet najtraženijih begunaca, a za srpsko pravosude je najtraženiji begunac, kojeg tereti za niz brutalnih zlocina pocinjenih na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine.
Vašington Prištini: Imamo plan "B" za sud za OVK
On je, medutim, do sada u više navrata uspevao da izmakne pravdi, odnosno da izbegne izrucenje Srbiji, iako je više puta hapšen po poternici Odeljenja za ratne zlocine Višeg suda u Beogradu.
Nakon poslednjeg hapšenja u Kolmaru, januaru prošle godine, a potom cetiri meseca kasnije odbijanja Francuske da Haradinaja izruci Srbiji, Interpol je u decembru na zahtev UNMIK-a odlucio da poternicu Srbije koja je bila na snazi od 2004. godine više ne tretira, odnosno da je ostavi bez dejstva.
Strah na Kosovu zbog Suda za OVK
Haradinaj je nakon višegodišnjeg sudnja u Haškom tribunalu pravosnažno 2012. godine osloboden za zlocine na KIM zbog nedostatka do kaza, ali ga Srbija traži zbog zlocina za koje mu se nije sudilo pred Tribunalom.
Protiv njega je i dalje u toku postupak pred Tužilaštvom za ratne zlocine u Beogradu, a domaci i strani mediji spekulišu da bi mogao da se nade i na optužnici Specijalnog tužioca za zlocicne OVK Dejdiva Švendimana, te da se Priština zato protivi pocetku rada suda u Hagu.
Što se tice Haradinajeve odluke da nedavno uzme pasoš Albanije, Ðukanovic smatra da mu "dvojno državljanstvo", u medunarodnim relacijama može dati povoljniju poziciju.
