Nezvanični rezultati izbora za predsednika Crne Gore na osnovu reprezentativnog uzorka: Milo Đukanović 53,9%, Mladen Bojanić 33,5%. Demokratska partija socijalista proglasila pobedu Đukanovića! Opozicija neće da čestita Đukanoviću.
Milo Ðukanovic, drugi put u dugoj politickoj karijeri, obavljace funkciju predsednika Crne Gore.
Iako je rec o preliminarnim i nezvanicnim rezultatima izbora, Ðukanovic je dobio potrebnu vecinu da obavlja funkciju prvog coveka Crne Gore, potvrdivši tako ulogu velikog favorita ovih izbora.
Ðukanovic je vec bio predsednik od 1997. do 2003. godine, a sada ce prvi put od sticanja nezavisnosti Crne Gore (2006. godine) ponovo sesti u predsednicku fotelju, nasledujuci stranackog kolegu Filipa Vujanovica.
Demokratska partija socijalista proglasila je pobedu svog kandidata u 21.30 casova na osnovu 80% obradenih podataka:
"Milo Ðukanovic je novi predsednik Crne Gore! Ðukanovic je u kampanji bio sam protiv svih i ova uverljiva pobeda potvrda je poverenja i podrške koju njegova politika uživa medu glasacima", rekao je Miloš Nikolic, šef izbornog štaba Mila Ðukanovica.
Skandiranjem: "Milo, Milo", pristalice Ðukanovica i DPS-a docekale su pobednika predsednickih izbora u Crnoj Gori.
"Evo, došao je trenutak da kažemo da smo ispunili obecanje da smo ostvarili vrednu pobedu u korist evropske buducnosti Crne Gore. U prvom i jedinom izbornom krugu osvojili smo 54% svih izašlih i tako nadjacali zajednicke napore šest drugih kandidata. Ovaj izborni rezultat razumem kao cvrstu rešenost gradana Crne Gore da nastavi evropskim putem i putem koji ce nas dovesti do punopravnog clanstva u EU. Tražio sam u ovoj kampanji da napravimo završni korak nakon 20-godišnjeg hoda ka evropskom sistemu vrednosti, i to smo dobili. Uveren sam da necemo izneveriti povrenje gradana i da cemo dostici rezultate koje smo planirali u petogodišnjem periodu", rekao je Ðukanovic.
Lider DPS se obvratio i politickim protivnicima, ali ne protikandidatima, nego "stvarnim protivnicima", porucujuci im da im je rezultat predsednickih izbora "prilika da preispitaju svoja politicka stanovišta", kao i da se "ništa ne može dobro napraviti sistematskim negiranjem dobrih ostvarenja do kojih je Crna Gore došla".
"Što se nas tice ruka je ispružena, želimo da objedinimo crnogorske politicke i društvene potencijale i da zajednicki rešavamo sve izazove sa kojima se Crna Gora suocava", rekao je Ðukanovic, porucujuci da ima cvrstu nameru da se prevazidu podele u crnogorskom društvu.
ATMOSFERA U ŠTABU DPS i VATROMET
Novim petogodišnjim mandatom na mestu predsednika Crne Gore, Ðukanovic je potukao sve rekorde u regionu (i šire).
Kada je Milo Ðukanovic došao na odgovorne politicke i državne funkcije, predsednik Francuske bio je Fransoa Miteran, britanski premijer bio je Džon Mejdžor, a Sovjetski Savez je još postojao...
Ovo su bili treci predsednicki izbori u Crnoj Gori od 2006. godine, a prvi put je na izbornom listicu bilo ime jedne žene - kandidatkinje opozicione Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanovic.
Na pobedu Ðukanovica uticalo je i to što je opozicija dugo pregovarala oko zajednickog kandidata i to što ponovo nije uspekla da animira apstinente - nezainteresovane za izborni proces. Zapravo, utisak je da je DPS vec pobedio onog dana kada je odlucio da ide na "zicer", odnosno da upravo Ðukanovica predloži za svog predsednickog kandidata.
RIVALI: "NE CESTITAMO, ÐUKANOVICA TREBA DA JE STID"
Veci deo opozicije okupio se oko Mladena Bojanica, ali ni on nije uspeo da izbori drugi krug sa Ðukanovicem. Pokazalo se da DPS ima stabilno biracko telo i da nema "prelivanja" tih glasova na neke druge kandidate.
"Nemam rezultate pred sobom, ali sam ponosan na ono što smo uradili tokom kampanje. Ðukanovicu necu da cestitam, jer nemam šta da mu cestitam, ja bih se na njegovom mestu stideo, jer je zarobio Crnu Goru", rekao je Bojanic u svom izbornom štabu oko 22 casa.
Otkrio je i ovo:
"U petak uvece kod Ðukanovica su išli na raport direktori državnih kompanija da izveste koliko su ljudi ubedili da glasaju za njega. Ali Crna Gora je takva. Ja cu nastaviti da se borim. Uveli smo novu retoriku u izborne kampanje ali ocigledno je da vecina Crne Gore to nije prepoznala. Nastavicu borbu da oslobodim Crnu Goru od Ðukanovica i njegove administracije".
"Ne mogu biti zadovoljna rezultatima izbora zbog buducnosti naše Crne Gore. Zadovoljna rezultatom jesam, jer sam dobila više glasova nego moja stranka na prethodnim parlamentarnim izborima. Današnji rezultat je posledica dva faktora - zarobljena država o kojoj je pisala i Evropska komisija, a postoji i ocigledan problem u opoziciji jer nije obezbedila vecinsku podršku. Nastavicu da se borim za promene koje su neophodne Crnoj Gori. U zarobljenoj državi izbori ne mogu biti slobodni i fer, a nacin na koji je Ðukanovic vodio kampanju apsolutno ne zavreduje moje cestitke", rekla je Draginja Vuksanovic, prva žena kandidat na predsednickim izborima u Crnoj Gori.
Sa Bojanicem, kao i sa Draginjom Vuksanovic se saglasio još jedan opozicioni kandidat - Marko Milacic.
"Crna Gora tone još dublje u autokratiju i ovo je nova faza diktature. Ulazimo u cetvrtu deceniju nesmenjivosti vlasti, što je tužno i užasno. Ðukanovic nije bio kandidat DPS-a, vec kandidat NATO-a, saveza u koji su gradani Crne Gore gurnuti mimo svoje volje", rekao je Milacic, veliki zagovornik neulaska u NATO.
Milo Ðukanovic od "Slobinog daka" do vecne vlasti
Na današnjim izborima, a pravo glasa imalo je 532.599 gradana, odziv je bio 64%, odnosno na nivou predsednickih izbora iz 2013. godine. Na prethodnim predsednickim izborima 2013. godine pobedio je kandidat vlasti Filip Vujanovic ispred kandidata opozicije Miodraga Lekica. Vujanovic je tada dobio 161.940 glasova (51,21%), dok je za Lekica glasalo 154.289 glasova (48,79%).
PROJEKCIJA REZULTATA:
- Milo Ðukanovic (DPS) 53,9% glasova;
- Kandidat vecinskog dela opozicije Mladen Bojanic 33,5%;
- Draginja Vuksanovic (SDP) 8,1% glasova.
- Marko Milacic (Prava Crna Gora) 2,7%
Rec je o projektovanim rezultatima sa gotovo 100% uzorka (izvor: Centar za monitoring).
Prema procenama analiticara, izlaznost od 60 do 65 odsto je povoljna po Ðukanovica, odnosno za njegovu pobedu u prvom krugu, a izlaznost od 70 odsto i preko toga povecala bi šanse da bude drugog kruga.
Nevladine organizacije, koje prate tok glasanja ranije su izvestile o izvesnim nepravilnostima u izbornom procesu na pojedinim birackim mestima.
Pojedine opozicione stranke optužile su vladajucu Demokratsku partiju socijalista za kupovinu glasova. Medijima je prosleden snimak koji bi trebalo da potkrepi ove tvrdnje, a rec je o navodnom davanju novca za glas u sedištu DPS u Beranu.
ANALIZA: Da li je Milo i dalje "britva"?
Ðukanovic i njegova DPS su bili od pocetka kampanje uvereni u pobedu u prvom krugu, a pokrice za optimizam dala su im i istraživanja sprovedena u kampanji, koja su pokazala da on ima podršku više od 55 odsto birackog tela.
Uprkos najavama da ce se povuci iz politike, što je izgovarao u nekoliko navrata, Ðukanovic je za DPS i vecinu gradana Crne Gore neprikosnoveni nacionalni lider, koji ce, ako ponovo bude izabran za predsednika, uci u trecu deceniju na vlasti.
Ðukanovic je, inace, u šest mandata bio premijer i u jednom mandatu predsednik Crne Gore.
NEPRIKOSNOVEN
Ðukanoviceva pobeda na ovim izborima nije iznenadenje, a veliki broj gradana Crne Gore smatra ga "najvecim Crnogorcem posle kralja Nikole".
Hronicari su još davno zabeležili da je Ðukanovic relativizovao i svojevremenu opasku uglednog politicara bivše SFRJ, Vladimira Bakarica, koji je rekao da "nije dobro da bilo koji politicar, osim Tita, na jednoj funciji bude duže od osam godina".
U nekoliko navrata Ðukanovic se povlacio sa funkcije i ostajao samo lider stranke (DPS), koja je neprestano na vlasti od njenog osnivanja 1990.
I na ove izbore je izašao samo kao lider DPS, mada analiticari smatraju da je "vlast uvek tamo gde je on".
U kampanji je obecao bolji život gradanima, uvodenje evropskih vrednosti života, ali ocuvanje identiteta i suvereniteta Crne Gore.
Ðukanovic: Ne vracamo se u balkanske tmuše
Iako su neretko neki mediji predvidali da njegova buducnost nece biti tako svetla, prognozirajuci mu sudbinu nekadašnjeg hrvatskog premjera Iva Sanadera, drugi su smatrali da je samo dobar takticar.
Inace, ovaj 56-godišnji ekonomista poreklom je iz ugledne nikšicke porodice koja ima "vladarsku tradiciju".
Otac Radovan bio je sudija i istaknuti komunisticki funkcioner, a predak Blažo, po kome je Milo nazvao svog sina, bio je u vreme Kraljevine Jugoslavije ban Zetske banovine, a tokom rata gospodar Crne Gore, Boke kotorske i Sandžaka kao general cetnickih snaga koje su se borile na tom prostoru.
Brz, okretan, vešt, inteligentan politicar i još veštiji govornik, težak protivnik o kome su cak i strani ambasadori, izlazeci iz njegovog kabineta, priznavali da ih je "opio recima", uspeo je da se od 1996. godine nametne kao pouzdan partner SAD i NATO, ali i da istovremeno ostvari veliko bogatstvo sebi i porodici, što su potvrdile I neke Forbsove liste najbogatijih u zvestu.
Njegove zasluge za Crnu Goru su nesporne - uveo je državu u NATO u leto prošle godine, doveo je pred vrata EU, obnovio je državnost i sacuvao politicku stabilnost.
Partnerstvo sa Vašingtonom ostvario je pred ulazak u obracun sa Slobodanom Miloševicem, kome je bio veran saveznik i zahvaljujuci kome je 1991. prvi put postao premijer, najmladi u Evropi (29 godina).
"Mrlja" u Ðukanovicevoj karijeri je, smatraju analiticari, dubrovacko ratište tokom 1991. godine, a njegova odbrana je da on nije izdavao nikakva naredenja.
Njegova vlada priznala je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova I Metohije, 9. oktobra 2008. godine, dan nakon što je u Generalnoj skupštini UN to pitanje stavljeno u nadležnost Medunarodnog suda pravde.
Tim potezom Ðukanovic je definitivno dodao so na nezalecenu ranu Srbiji stvorenu crnogorskim osamostaljenjem.
Milo: Srbija je izgubila rat za Kosovo
Ðukanovic je bio oštar u kampanji. Na prvom predizbornom skupu u rodnom Nikšicu, piziciju okarakterisao kao "anticrnogorsku", a potom je još više zaoštrio retoriku prema nekim NVO i medijima, što je izazvalo oštru reakciju opozicije i dela javnosti.
Nije želeo da dode ni na TV debatu u kojoj je bilo ostalih šest kandidata, nije je pristao na bilo kakav duel.
Insistirao je u kampanji da ce nastaviti put ka EU, ali da je prvi cilj da se uvedu evropske vrednosti života, dok mu "datum ulaska u EU nije bitan".
Milo u kampanji: Opozicija je anticrnogorska
Dok je bio premijer u poslednjem mandatu uveo je zemlju u NATO, a ukoliko postane predsednik uverava da ce je uvesti i u EU.
"Mi želimo simbolicki da budemo deo EU i NATO da bi živeli bezbednije, da bi imali veci stepen pravne sigurnosti, da bi bolje i sigurnije iskoristili naše resurse, da bi zaposlili ljude, imali bolje plate i penzije i na kraju bolji kvalitet gradana", govori Ðukanovic.
Brži put ka EU jedan je od ciljeva i kandidatkinje SDP-a Draginje Vuksanovic. Kaže da je partija koju predstavlja glasala za ulazak u NATO, ali da razume i one koji se tome i dalje protive.
Ko je Mladen Bojanic?
Kandidat veceg dela opozicije, koju cine partije raznorodnih ideologija, Mladen Bojanic u kampanji je najviše govorio o korupciji i kriminalu, navodeci da je upravo Ðukanovic odgovoran za te probleme.
