Na predsedničkim izborima u Crnoj Gori 15. aprila, gotovo jedinstvena opozicija imaće svog kandidata Mladena Bojanića. Kakve su mu šanse protiv neprikosnovenog i "večitog" Mila Đukanovića?
/Sve o Crnoj Gori i predsednickim izborima možete naci na našem sajtu www.mondo.me/
Jedan od najpopularnijih muzicara sa kraja 20. veka, Fil Kolins, medu mnoštvom hitova ima i legendarni "Against All Ods". Pesma o tome kako se ona okrenula i otišla, ostavivši ga u suzama i sa miminalnim šansama da mu se vrati...
Pa, kakve su šanse Mladena Bojanica na predstojecim predsednickim izborima u Crnoj Gori? Kakve su mu šanse u borbi sa Milom Ðukanovicem, koji je posle dve godine "apstiniranja" u obavljanju neke od državnih funkcija, odlucio da se "vrati" (doduše, nije ni "odlazio" izistinski).
Tacnije, procena vladajucih struktura bila je da je Milo i sve ono što njegovo ime nosi, garant da nece biti iznenadenja i da on i dalje jeste najjace - a neki bi rekli i jedino - rešenje Demokratske partije socijalista.
"Optimus Prajm", kako nezvanicno nazivaju Ðukanovica unutar stranke.
Kladionicarskim recnikom - DPS igra "na siguricu" i ne želi da rizikuje bilo šta.
Mladen Bojanic je "isplivao" kao kandidat veceg dela opozicije posle dužih pregovora partija koje stoje na suprotnoj strani od DPS-a.
Na talasu dobre volje (i zdravorazumskog razmišljanja u opoziciji) dvojica kandidata, koja su najavila izlazak na izbore, povukla su kandidature u korist Bojanica), što je dalo novi elan opoziciji. Otud i Bojanicev predizborni slogan: "Da, možemo zajedno!" (zvuci vam poznato, zar ne?).
Bojanic nije jedini kandidat koji ce biti na birackom listicu uz ime Mila Ðukanovica. Postoji još nekoliko kandidata, ali svi oni su ili "sateliti" DPS-a ili zbog sujete i mnogih drugih stvari nisu pristali da idu u istoj koloni i podrže Bojanica.
Bojanic je, bez dileme, najjaci opozicioni kandidat na predstojecim izborima 15. aprila, ali je teško verovati da bi mogao da pobedi Ðukanovica, iza kojeg stoji i radi mašinerija. A i Ðukanovic je, realno, i dalje najjaca politicka figura u Crnoj Gori i cija se i dalje sluša.
"Ne smatram sebe iznudenim rešenjem, vec kandidatom sa najvecim izgledima da pobedi na predstojecim predsednickim izborima. Kako ce me ko nazivati i ko ce biti kandidat iz DPS, okolnosti su na koje sam u potpunosti ravnodušan. Imam svoj plan kampanje i svoje poruke koji ne zavise od druge strane", stav je Bojanica iskazanim u jednom intervjuu.
Zanimljivo, Ðukanovic i Bojanic su vršnjaci - imaju po 56 godina, odrastali su u isto doba jugoslovenskog socijalizma, obojica su ekonomisti. Ali, Ðukanovic ima višedecenijsko politicko iskustvo, za razliku od "zelenog" Bojanica, koji je u politiku ušao tek pre pet, šest godina.
Ko je Bojanic i kako to da je baš on "isplivao" kao gotovo jedinstveni kandidat opozicije?
Bojanic je, kažu u Crnoj Gori, pristojna osoba, umerena, neopterecena aferama. Podržavaju ga sve parlamentarne opozicione stranke, osim SDP-a i Demosa - njih 90 odsto. Njega su podržali Demokratska Crna Gora, Demokratski front, GP URA, Socijalisticka narodna partija, Ujedinjena Crna Gora. Dakle, gotovo sve najznacanije opozicione partije u Crnoj Gori.
"Ne znam da li ce izbornom rezultatu smetati to što cela opozicija nije ujedinjena stala iza mene, ali ipak verujem u pobedu. Ako ne u prvom, onda sigurno u drugom krugu", porucuje.
Ekonomista Bojanic, roden pre 56 godina u tadašnjem Titogradu (danas Podgorici), u politicki život Crne Gore ušao je kao poslanik stranke Pozitivna Crna Gora, ali nakon što je ona sklopila "savez" sa DPS-om, izašao je iz nje i poceo da deluje kao samostalni poslanik.
Tokom poslanickog delovanja u parlamentu više puta je ukazivao na štetnost pojedinih privatizacionih ugovora. Kao nezavisni poslanik u Skupštini se cesto suprostavljao vladajucoj koaliciji kada je rec o ekonomskim potezima vlade.
On je bio taj koji je razotkrio "aferu Ramada", kada je u javnost izneo podatke o zloupotrebi položaja i državnih resursa Socijaldemokrata, inace koalicionog partnera DPS-a.
To i jeste njegova glavna politicka poruka - borba protiv korupcije, kršenja ljudskih prava, uspostavljanje vladavine prava, rešavanje ekonomskih i socijalnih pitanja gradana:
"Boricu se protiv veštackih monopola, zarobljenih institucija, ekonomskog i sveopšteg propadanja, iskrivljenih vrednosti i licemerstva, kršenja ljudskih prava i slobode i diskriminacije po bilo kojem osnovu".
On kaže da je posao predsednika države da miri, a ne da svada, pa stoga politiku smatra sredstvom za rešavanje sukoba.
"Sa svim akterima politickog, civilnog i javnog života odmah cu otvoriti dijalog o izlasku iz politicke i ekonomske krize. Crna Gora mora da odabere put zajedništva i medusobne tolerancije i solidarnosti. Podeljena društva ne mogu da napreduju", istice Bojanic.
U njegovom programu se navodi da ce funkciju obavljati u cilju ekonomskog progresa jelog duštva, a ne samo pojedinaca i da ce zato potrebe gradanina staviti u centar pažnje.
"Zastupam svoje stavove i namere. Ne zastupam partijske politike. Nestranacki sam kandidat kojeg je podržalo 90% poslanika opozicije. Kandidat sam svih gradana koji žele demokratske promene. Moja misija je uspostavljanje vladavine prava, kako bi Crna Gora postala pravna država u kojoj ce pravda biti dostupna svima. Moramo biti društvo bez revanšizma i montiranih politickih procesa", navodi se u programu Bojanica.
Politicki protivnici, medutim, spocitavaju Bojanicu da sve "cega se lati" - propa'ne. A i kažu da nije harizmatican, da nije "pokretac masa".
Radio je i specijalizovao se za berzu koja baš i nije zaživela. Ušao je u politiku preko Pozitivne koja je simbol "partokratije" i - kako se to u politickom novogovoru naziva - "klijentelisticke partije" ili da vam još više približimo - kao nekada Jugoslovenska levica u Srbiji ili G17 Plus.
Bio je aktivan i 2013. godine, kada je Pozitivna insistirala na tome da se pokaže da se u vrhu DPS-a govorilo o partijskom zapošljavanju, optužujuci direktno Ðukanovica da je to naredivao i cak su imali i audio snimke. Medutim, cela ta inicijativa je "nestala".
Podgoricki list "Pobjeda" je pre cetiri godine objavila pricu o tome da je Bojanic, jedan od osnivaca Holder brokera i bivši izvršni direktor Nove berze hartija od vrednosti, "sumnjivim poslovima na berzi došao do milionske zarade".
Taj podgoricki dnevnik se pozvao na pismo anonimnog citaoca, koji je "poznati finansijski strucnjak" koji je "licno došao u redakciju i pokazao "dokumenta koja navode na sumnju da je Bojanic 'oprao' 1,7 miliona evra", deo kapitala uloženog u neki fond koji je osnovao. Sve je ostalo na tom tekstu.
Na konferenciji za novinare u ponedeljak, 26. marta, Bojanic je rekao da se nece osvrtati na napade oponenata, koj je uporedio sa planinarenjem.
"Kada idete da planinarite budite spremni da vas draca ogrebe, ugazite u neko blato, neki pas zalaje na vas. Ali treba nauciti da se ne osvrcete i dodete do vrha", rekao je Bojanic.
O EVROPI i ULASKU U NATO
Izmedu Ðukanovica i Bojanica nema velikih razlika što se tice politickih stavova o tome kuda Crna Gora treba da ide. Ali, ima razlika u nacinu ostvarivanja tog cilja.
Obojica jesu za evropski put Crne Gore, ali Bojanic smatra da njegov protivnik nije iskren, jer...
"Saglasan sam sa Ðukanovicevom izjavom da ce evropska politika pobediti u prvom krugu, ali je napravio previd, jer on ne predstavlja takvu Crnu Goru. On predstavlja Crnu Goru sa druge strane. On je zastupnik korupcije kršenja ljudskih prava i sloboda. Sa druge strane, moji stavovi predstavljaju pravu evropski pricu. Zalagacu se za nezavisne institucije, vladavinu prava”, kaže Bojanic.
Njegova poruka je: "Moj cilj je da Crna Gora u mom mandatu postane punopravni clan EU".
Za razliku od Ðukanovica i njegove partije koja je bila za ulazak Crne Gore u NATO (što je i ostvarila), Bojanic je bio protivnik pristupanja Severnoatlantskoj alijansi, ali kaže i da veruje da ce ga u zemljama clanicama NATO više poštovati nego one "koji im se degutantno dodvoravaju" i istice da to nece negativno uticati na njegov predizborni imidž.
"Bio sam mišljenja, a i sada ga imam, da se obostrano optimalan odnos Crne Gore i NATO Alijanse može obezbediti u okviru programa Partnerstva za mir. Pod pojmom patnerstvo podrazumevam iskrene i bliske odnose... Taj moj stav nece biti negativno shvacen medu biracima, jer ce se tokom kampanje razotkriti da sam iskreniji prijatelj zemljama clanicama NATO saveza nego oni koji me uporno pokušavaju predstaviti njihovim neprijateljima“, dodao je Bojanic.
Prema njegovim recima, izbegavanje referendumskog odlucivanja, najdemokratskijeg nacina donošenja te znacajne odluke, dodatno je iritiralo gradane koji se nisu slagali ili su izrazili sumnju u ispravnost odluke o stupanju u punopravno clanstvo tog vojnog saveza.
"Kad tome dodam vladinu užasno lošu propagandu garniranu floskulama, nekriticnim stavovima i potpuno neosnovanim projekcijama, kao i prevarno predizborno obecanje aktuelnog predsednika Filipa Vujanovica o potrebi održavanja referenduma, nije za cudenje povecana rezervisanost prema clanstvu Crne Gore u Nato savezu", naveo je Bojanic.
ODNOS SA SRBIJOM
Odnosi Srbije i Crne Gore, dve države koje su ostale u zajednici posle raspada Jugoslavije sve do 2006. godine, nisu više primarna tema u crnogorskoj politici. Od osamostaljenja, dakle 12 godina, države su krenule svojim putevima, ali sa zajednickim imeniteljem (i gotovo identicnim problemima) - pogled ka Evropi.
Ovo pitanje uvek ce, neminovno, nositi i emotivnu stranu, s obzirom na istorijsko-tradicionalne veze i mrežu "krvnih sudova", potom ekonomske saradnje i saradnje u oblasti infrastrukture i turizma, ali daleko od toga da se "o dva oka u glavi" sada prica sa toliko strasti. Recju, na ovom pitanju se više "ne dobijaju poeni".
Nakon što je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova (pre svega treba imati u vidu "albansko pitanje" u Crnoj Gori), bilo je mnogo emocija, pogotovo na srpskoj strani i "jacih reci", pa i verbalnih sukoba unutar crnogorske politicke scene. Medutim, odnosi Srbije i Crne Gore postepeno se vracaju na one nekadašnje.
I ne sme se zaboraviti da je Crna Gora pokazala "cojstvo" tokom poplava u Srbiji (i regionu), organizovavši veliku i nesebicnu pomoc.
Ni u programu od 10 kljucnih tacaka, opozicionog kandidata Mladena Bojanica nema posebno reci o Srbiji.
"Ne delim ljude po veri, naciji, jeziku, ideologiji, politickim opredeljenjima ili bilo kojem drugom svojstvu. Crnu Goru vidim kao zajednicku kuc´u u kojoj ima mesta za sve. Nec´u da se udvaram nikome, ni vec´ini ni manjini, ni desnima, ni levima, jer mi ne smeta ni vec´ina ni manjina, ni levi ni desni. Jednako se prijatno osec´am u društvu sa bilo kojim od njih", piše u Bojanic´evom obrac´anju.
