mondo.rs

Kako je doručak postao "najvažniji obrok"

Autor:

Ljudi sve negde do 19. veka nisu previše razmišljali o prvom obroku u toku dana. Kako smo onda postali "opsednuti doručkom"?

Kako je doručak postao "najvažniji obrok" Foto: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Sigurno ste sto (ako ne i više) puta čuli da je "doručak najvažniji obrok u toku dana". Ako ga preskočite, mudruje se dalje, nekoliko nezgodnih stvari može da se desi: ili ćete se prejedati u toku dana, pa ćete se ugojiti, nećete moći da se skoncentrišete ni na šta, ili ćete biti i ljuti i spremni da se svađate zato što ste gladni,

I taman kad se ovakvo shvatanje uvrežilo, eto nove mode u poslednjih par godina: isprekidani post, koji zagovara teoriju da bi bilo dobro da ne jedete ništa oko 16 sati tokom dana, pa se doručak odlaže za što je moguće kasnije. I, kao i redovan doručak, i ovaj isprekidani post navodno ima brojne pozitivne efekte po zdravlje, od obnavljanja ćelija, do skidanja viška kilograma.

Pa koliko je onda stvarno važan doručak? Evo šta kažu stručnjaci.

Argumenti u prilog doručku

Negde do 19. veka, za doručak se jelo ono što se nađe, uglavnom ostaci od večere od prethodnog dana. Ali, sa industrijskom revolucijom, ljudi su počeli da se brinu da će stajanje ili sedenje na jednom mestu tokom celog dana imati za posledicu i probleme sa varenjem, i javila se teorija o tome kako će dobar, obilan doručak to srediti.

A ovih dana, ako u pretraživač ukucate "doručak", Google će vam izlistati stotine i stotine strana na ovu temu. Studija iz 1999. godine, recimo, objavljena u stručnom časopisu Physiological Behavior pokazala je da osobe koje ne doručkuju do podneva budu iscrpljene i pokazuju značajno lošije rezultate na testovima pamćenja. Slična studija iz 2013. pokazala je da deca mlađa od 13 godina koja ne doručkuju imaju lošije rezultate u školi od dece koja doručkuju.

Mala studija objavljena ove godine pokazala je da osobe koje doručkuju ovsenu kašu s mlekom bolje vare, sagorevaju i metabolišu ugljene hidrate od osoba koje preskaču doručak, a što se dobijanja na težini tiče, istraživanje iz 2017. pokazalo je da ljudi koji doručkuju bar četiri puta nedeljno imaju stabilniji indeks telesne mase od onih koji generalno ne doručkuju.

S druge strane, Karolin Braun, nutricionista iz Njujorka za "Hafington post" je rekla da ona generalno jeste za doručak, ali da to "ne mora da bude nikakav veliki obrok" i da bi trebalo prosto da bude "u nekoliko prvih sati po buđenju".

"Klijentima preporučujem da doručkuju do 10 sati, i toga se pridržavam", kaže ona.

Ako doručkujete kasnije

A šta ako ne volite da jedete čim se probudite? Pa, ima istraživanja koja kažu da je i to sasvim OK.

Nedavna studija pokazala je da produženje vremena koje prođe između večere (prethodnog dana) i doručka pozitivno utiče na skidanje viška kilograma. Pri tome, ne misli se ni na kakvo sumanuto izgladnjivanje, već prosto na to da doručkujete recimo sat i po kasnije nego obično.

Naravno, pad nivoa šećera u krvi nije za zezanje, a to odlaganje doručka može da ga izazove. Šta da radite? Slušajte sopstveno telo.

Braunova kaže da kad je reč o isprekidanom postu, klijentima radije savetuje da večeraju ranije, nego da kasnije doručkuju narednog dana.

"Mislim da je mnogo efikasniji način da postignete ono što želite da večerate ranije i onda do ujutru više ne zalazite u kuhinju", kaže ona.

Ako preskačete doručak

Naravno, sva ova istraživanja na temu doručka, ne kažu da je doručak "alfa i omega" dobrog zdravlja. Studija objavljena u stručnom časopisu American Journal of Clinical Nutrition kaže da ljudi koji preskaču doručak možda sagore i više kalorija tokom dana od onih koji redovno doručkuju, mada upozorava da ima indicija da takva navika povećava zapaljenske procese u organizmu.

I još nešto: ako je jedino što ikada doručkujete "nešto slatko", pecivo sa džemom, krofna, bilo kakva kremasta lisnata testa… Bolje nemojte da doručkujete uopšte.

Zdrav doručak znači da pojedete kombinaciju proteina i zdravih masti. Ali, ako niste gladni ujutru…

"Najviše smisla ima da jedete kad ste gladni", kaže Marion Nesle, profesor dijetologije sa Unvierziteta u Njujorku.

I ima još jedan koristan savet: ne zavaravajte glad kafom, tako ćete naneti sebi više štete nego koristi.

Zašto ste ubrzo posle doručka gladni

Povezano

Sve vesti