Jeste li se ikada pitali kako to da ste gladniji posle doručka nego kada uopšte ne doručkujete? Razlog za to je nivo šećera u krvi.

Kada jedemo ugljene hidrate - čiji se unos i preporučuje za doručak - telo ih konvertuje u glukozu koja ide u naš krvotok. Nivo glukoze onda raste, a što brže raste, brže i opada – uzrokujući osećaj gladi, letargiju i potrebu za slatkišima.

Razlika između zdravih celih žitarica i rafinisanog šećera i belih ugljenih hidrata je upravo u trajanju tog procesa pretvaranja u glukozu.

Što više hranljivih vlakana jedete, do duže treba da se svare, pa ćete duže i biti siti.

Nutricionista Ijan Marber saglasan je sa tim da je za glad nakon doručka krivac nivo glukoze u krvi.

"Visok unos ugljenih hidrata za doručak, a mali unos hranljivih vlakana i proteina koji bi usporili proces varenja, može da dovede do toga da kratko imate energije, a zatim ubrzo ogladnite, već za koji sat".

On naglašava da je organizmu potebno duže da svari proteine, hranljiva vlakna i masti, pa konzumiranje ovih namirnica uz ugljene hidrate za doručak pomaže da duže budete siti.

Na primer, ovsene pahuljice uz voće i orahe, duže će vas držati sitim, nego ako jedete samo pahuljice.

"Ili, jaje sa avokadom i komadom tostiranog hleba. Bilo kakav protein unesen uz ugljene hidrate bogate hranljivim vlaknima imaće isti efekat".

Da bi se izborilo sa glukozom, telo počinje da proizvodi insulin.

"Kada pojedete obrok koji je bogat rafinisanim ugljenim hidratima, pankreas treba da se izbori sa naglim porastom glukoze u krvi, pa počinje da proizvodi insulin što brže", objašnjava nutricionistkinja Rijanon Lamber.

"Međutim, to često rezultira uklanjanjem previše glukoze iz krvi, pa onda pada nivo šećera i zbog toga posežete sa keksom, kako biste uneli još šećera".

Ona navodi da zbog toga, na primer, parče hleba namazano džemom pojedeno za doručak ne može dugo da nas održi sitim.

Jedno od rešenja može i da bude da malo pomerite doručak, odnosno da ne jedete čim ustanete.

Telo ujutru proizvodi dosta hormona stresa, kortizola, kako bi nas "izvuklo" iz kreveta i pokrenulo. Ako doručak pojedete dok je nivo kortizola veoma visok, nivo insulina će biti još veći.

S obzirom na to da insulin kontroliše nivo šećera u krvi i vašu glad, moguće je da ćete biti gladni ubrzo posle doručka. Kasnije tokom dana, nivo kortizola i insulina se smanjuje.

Ukoliko odlaganje doručka za vas nije opcija, onda bi svakako trebalo da jedete složene, a ne proste ugljene hidrate, i u kombinaciji sa proteinima i hranljivim vlaknima.