Lavrov: Zapad prikriva zločine NATO u SRJ

Autor:

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da zapadne zemlje prikrivaju zločine počinjene tokom vojne operacije NATO-a u Saveznoj Republici Jugoslaviji 1999. godine.

34
A- A A+
ilustracija Foto: MONDO/Mario Milojević (ilustracija) ilustracija

TASS prenosi da je Lavrov to kazao u dokumentarcu ruske televizije NTV "Okret za 180 stepeni iznad Atlantika", govoreći o mogućnosti međunarodne istrage protiv predstavnika NATO u vezi sa smrću civila, udarima na civilna postrojenja i korišćenje osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja SRJ.

"Mislim da je Zapad činio i da će nastaviti da čini sve što može da to spreči. Što se tiče zabranjene municije, Srbi vode istragu. Kada bude okončana, videćemo šta može da se učini da bi se osiguralo da zločin ne prođe bez kazne. Želeo bih da ponovim, ne vidim nikakvu šansu da međunarodne agencije koje uključuju Zapad i u kojima se zapadni glasovi računaju, na to pristanu. Učiniće svaki mogući napor da to spreče", rekao je Lavrov.

Zašto nikada neću zaboraviti NATO bombardovanje

On je u istom dokumentarcu ocenio da je vazdušni udar NATO na kinesku ambasadu u Beogradu 7. maja 1999. godine možda bio nameran.

lavrov, sergej lavrov, Foto: MONDO/Stefan Stojanović

"Mislim da je to bilo slučajno, ali nisam potpuno siguran", kazao je Lavrov, upitan da prokomentariše taj vazdušni udar.

Ruska agencija podseća da je kineska ambasada u Beogradu pogođena raketom tokom NATO operacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pri čemu je stradalo troje državljana Kine.

Navodi se da Alijansa tvrdi da je u pitanju bila greška.

Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema različitim procenama, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...

Povezano

Sve vesti