Slobodan Milošević je predvideo poteze NATO-a i uspešno im se suprotstavio, navodi bivši visoki savetnik za nacionalnu sigurnost u kabinetu Donalda Trampa Herbert Rejmond Makmaster.
Jedan od najvecih kriticara americkog samopouzdanja u vodenju ratovanja Herbert Rejmond Makmaster, bivši visoki savetnik za nacionalnu sigurnost u kabinetu Donalda Trampa, nekoliko puta je odlikovan zbog ucestvovanja u brojnim americkim vojnim operacijama, a zbog odlicnog vodenja jedinica tokom prvog Zalivskog rata protiv Iraka neko vreme je i poducavao u americkim vojnim školama.
Cesto je predavao studentima o operacijama u kojima je ili direktno ucestvovao, ili je cak i predvodio neke operacije.
U "Pukotinama u temeljima", eseju koji je objavio, ozbiljno se uhvatio u koštac s nedostacima americkih procena neprijateljskih snaga i dosta znacajnim obaveštajnim propustima.
Dobar deo tog rada odnosi se upravo na problematiku bombardovanja SRJ 1999. godine, prenosi Sputnjik.
OVAKO je Tramp govorio o bombardovanju SRJ
Rušenje americkog F-117 bila je cista slucajnost, tvrde tamošnji analiticari, pokušavajuci da prikriju nedostatke svoje tehnike koju su Srbi iskoristili i navode da je to bio jedinstven sklop okolnosti i da se može zanemariti pri analizama sukoba na Kosovu.
Dan kada su Srbi srušili mit o nevidljivom F-117A
Tadašnji americki predsednik Bil Klinton odlucio je da interveniše u ratu na Kosovu, kako bi zaustavio srpsku vojsku.
"Akcenat je stavljen na precizne vazdušne udare kao potencijalno rešenje problema. Sve efikasniji vazdušni udari bili su vrlo privlacni predsedniku koji je hteo da primenjuje silu, ali istovremeno je hteo da smanji rizik za americke vojnike i izbegne negativne posledice u javnosti i u Parlamentu", piše Makmaster. Izvorni Klintonov plan predvidao je samo pet dana vazdušnih udara, koji bi naterali Slobodana Miloševica na povlacenje i odustajanje od nastavka rata na Kosovu.
"Postojalo je veliko samopouzdanje u ishod rata. Jugoslavija je bila slaba država, koja nije mogla zapretiti NATO bazama ili komunikacijskim kanalima", piše Makmaster, ali i upozorava da samopouzdanje ne vodi do pobede, cak ni kad je rat pri kraju.
Americki sateliti iz svemira i bespilotne letelice iz vazduha pratile su srpske snage, ali loše vreme, oblaci i planinski teren znacajno su smanjili informacijsku nadmoc´ na koju su se navikli americki vojnici.
Osim toga, Makmaster kaže da cak ni cetiri godine brojnih razgovora s Miloševicrm nakon završetka rata i rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisu dovele do toga da americki obaveštajci mogu da predvide Miloševiceve odluke i vojne poteze.
"Miloševic je predvideo NATO-ove poteze i uspešno im se suprotstavio. Samo nekoliko nedelja pre pocetka vazdušnih napada Miloševic je povukao vojsku na granicu s Kosovom. Kad su vazdušni udari poceli, iste te trupe su Albance pogurale prema makedonskoj i albanskoj granici. NATO je bio potpuno iznenaden. Vazdušna kampanja je stoga imala neželjene posledice i ubrzala je etnicko cišcenje koje je trebalo zaustaviti", napisao je Makmaster.
Planirana petodnevna operacija tako se razvukla na nekoliko meseci vazdušnih udara. U ratnim planovima postoji misao vodilja: da nijedan ratni plan ne preživi prvi kontakt s neprijateljem.
On je otvoreno rekao da je nedostatak fleksibilnosti bio jedan od kljucnih nedostataka NATO-ove kampanje na Kosovu.
"Sposobnost Srba da dodu do ozbiljnih obaveštajnih podataka o saveznickim operacijama, usprkos tehnološkoj inferiornosti, dovodi u pitanje sposobnosti informacijske superiornosti cak i protiv neprijatelja s tek osnovnim sposobnostima", napisao je Makmaster, pozivajuci se na cinjenicu da je u to vreme u americkoj vojsci vladao uvreženi stav da je boljim informacijama moguce oduzeti neprijatelju inicijativu i teritoriju.
"Srbi bi evakuisali odredene mete cim bi se našle na popisu za napade. Verovatno je jugoslovenska Vlada imala špijune u samom sedištu NATO-a, a špijuni ispred vazdušne baze Aviano u Italiji redovno su javljali kad avioni krecu u vojne misije", pisao je sadašnji visoki Trampov savetnik.
Kasnije se ispostavilo da je bio potpuno u pravu, zato što je otkriveno da je Pjer Anri Binel, francuski oficir u vojnom sedištu NATO-a u Briselu, odavao Srbima predvidene mete i davao cak neke druge osetljive dokumente.
Zakljucak Makmasterovog rada o americkom vojnom delovanju na Kosovu krajem devedesetih nimalo se ne bi svideo njegovim nadredenima.
"Manje od pet odsto srpskih borbenih sastava uništeno je za 78 dana bombardovanja. NATO-ovi napori u napadima na neprijateljsku kopnenu vojsku ocito nisu uspeli. Sva razmera neuspeha postala je ocigledna tek kad je rat bio gotov", napisao je Makmaster u svom radu i dodao da je NATO znacajno preterao u svojim procenama uništenih srpskih snaga.
Americki ratni vazduhoplovi nisu uspevali da pronadu mete na Kosovu, a vazduhoplovi ne mogu da slete s bombama, americke bombe vredne milione dolara završile su u Jadranskom moru ili na napuštenim brdima, navodi Makmaster.
