Sad kad se preračunam, onaj početak 21.veka i jeste bio preloman.
Nije se sve skršilo u paramparčad, kompjuteri su preboleli Y2K bez smaka sveta, a samo nehajni prelet po tehnikalijama koje danas uzimamo zdravo za gotovo dokazuje da su proteklih jedanaest godina možda najuzbudljiviji period u životu svih nas rođenih u drugoj polovini skoro zaboravljenog prošlog veka.
Ali neću o desetogodišnjici ajpoda, ni o osmogodišnjici Fejsbuka kada se očekuje da će se ovoj društvenoj pošast mreži priključiti milijarditi član. Ova slavljenica je mnogo, mnogo značajnija, a to joj retko priznajemo, zaneseni šarenišem i mamipažnjama, poput američkih Indijanaca pri susretu sa budućim preuzimačima njihovih teritorija.
Vikipedija danas puni jedanaest godina. Malo sam guglala (još jedan slavljenik koji je pre dva meseca ušao u školsko doba) i nije baš da smo se pretrgli od čestitki, verovatno zato što je ova internet enciklopedija ispunila glavni razlog sopstvenog postojanja – uzimamo je zdravo za gotovo i tu nezamislivu količinu besplatnog znanja smatramo nečim sveprisutnim, a da ni ne razmišljamo kako je to kad je nema.
Jedna od retkih ideja "za opšte dobro" koja je zaživela i preživela, Vikipedija je čedo Džimija Vejlsa i Lerija Sangera. Od prvih koraka 1999, do Internet rođenja, prošlo je dve godine. Sanger, glasniji zastupnik i svojevrsni kum projekta – "viki" je deo polinežanske reči wikiwiki koja znači brzo – godinu dana kasnije odlazi iz priče, a Vikipedija već ima 20 hiljada unosa.
Zvuči kao utopija: znanje sa svih strana sveta koje može da unese, ali i da vodi računa o tačnosti podataka, baš svako. Haosa, za divno čudo, nema. Različita viđenja su dozvoljena, ali svaki važan detalj mora da bude potkrepljen, za razliku od ostalih takozvanih slobodnih sadržaja na Internetu. Ako ne postoji nezavisni izvor koji potvrđuje podatke koji se pojavljuju u članku, neće ga ni biti.
I danas je besplatna i bez oglasa. Džimi Vejls je mogao da zaradi i veće bogatstvo od Cukerberga, sigurna sam, ali je odlučio da Vikipedija ostane neprofitna, dobrovoljna organizacija. Ipak, da bi se održavali serveri na Floridi i platilo pedesetak zaposlenih na njihovom održavanju i vođenju projekata, potrebne su donacije. Viki-armija je odgovorila i za nepuna četiri meseca, prikupljeno je više od 16 miliona dolara.
Pred kraj prošle godine, prestignuta je granica od 20 miliona članaka na preko 280 jezika koje poseti oko milijardu pojedinačnih posetilaca mesečno, kaže statistika. Brojke su mi ionako zastrašujuće, a pred ovima ne mogu ni da se čudim, a kamoli da ih zamislim. Najcenjenija papirna enciklopedija na svetu, Britanika, ima "samo" 120 hiljada unosa, otkrila sam gde?
Na Vikipediji, naravno.
Ovaj rođendan dolazi u doba kada je osnovna ideja globalne mreže ugrožena pokušajima svetskih vlastodržaca da uvedu kakvu-takvu kontrolu na postavljanje i razmenu sadržaja na Internetu – za sada, navodno, prvenstveno zbog tog velikog neprijatelja zvanog piraterija. Bez obzira da li verujete da je »samo« to u pitanju, odvojite par minuta i proverite na koje sve načine ovakva inicijativa – o kojoj će se uskoro raspravljati u američkom Kongresu – može da naškodi slobodnom i otvorenom Internet svetu čiji smo građani baš svi, bez obzira na geografsko stanište.
Vikipedija volonteri se pitaju koliko bi uvođenje strogog, konzervativnog zakonodavstva naviklog na birokratiju i papirologiju ograničilo takođe pristup, unošenje i razmenu podataka koji su olakšali toliko toga: od ponekad banalnog istraživanja trivijalnih detalja neophodnih baš u tom trenutku, do onog najvažnijeg, pružanja prilike svima kojima drugi izvori saznanja nisu na raspolaganju, da nauče, provere ili usavrše nešto što im je potrebno.
Pre deset godina, morala bih da pretražujem (još uvek ne da guglam) Internet i proveravam koliko je tačan podatak koji pronađem, pa da se uverim da li je možda u pitanju nečija neslana šala i tako u krug. Naravno, ni Vikipedija nije vrhunska istina, ali ideja da se svaki unos potkrepi relevantnim izvorom koji će uputiti na neki drugi omogućava bezbolnije i proverenije rešenje.
I u tome leži najveća draž ove sveopšte "internet-kupusare" – izvanredan uvod u dalje istraživanje, bez obzira da li se radi o ozbiljnim temama ili odgovoru na pitanje koliko je različitih Robina pomagalo Betmenu u borbi protiv kriminala u Gotam sitiju. Kao i svakom istraživaču, nastavak posla je na meni: ko su Robinovi roditelji, da li uopšte postoje, zašto se Betmen odlučio baš za njega, ko je bio inspiracija Kristoferu Nolanu za onakav izgled Džokera...
Već je tri ujutru. Vikipedija i njeni dobrovoljci – autori, urednici i čitači – ne spavaju, ali ja moram. Samo da pogledam da li možda postoji i broj epizode u kojoj će Brus Vejn zajedno sa Supermenom krenuti u odlučujuću bitku.
Ali neću o desetogodišnjici ajpoda, ni o osmogodišnjici Fejsbuka kada se očekuje da će se ovoj društvenoj pošast mreži priključiti milijarditi član. Ova slavljenica je mnogo, mnogo značajnija, a to joj retko priznajemo, zaneseni šarenišem i mamipažnjama, poput američkih Indijanaca pri susretu sa budućim preuzimačima njihovih teritorija.
Vikipedija danas puni jedanaest godina. Malo sam guglala (još jedan slavljenik koji je pre dva meseca ušao u školsko doba) i nije baš da smo se pretrgli od čestitki, verovatno zato što je ova internet enciklopedija ispunila glavni razlog sopstvenog postojanja – uzimamo je zdravo za gotovo i tu nezamislivu količinu besplatnog znanja smatramo nečim sveprisutnim, a da ni ne razmišljamo kako je to kad je nema.
Jedna od retkih ideja "za opšte dobro" koja je zaživela i preživela, Vikipedija je čedo Džimija Vejlsa i Lerija Sangera. Od prvih koraka 1999, do Internet rođenja, prošlo je dve godine. Sanger, glasniji zastupnik i svojevrsni kum projekta – "viki" je deo polinežanske reči wikiwiki koja znači brzo – godinu dana kasnije odlazi iz priče, a Vikipedija već ima 20 hiljada unosa.
Zvuči kao utopija: znanje sa svih strana sveta koje može da unese, ali i da vodi računa o tačnosti podataka, baš svako. Haosa, za divno čudo, nema. Različita viđenja su dozvoljena, ali svaki važan detalj mora da bude potkrepljen, za razliku od ostalih takozvanih slobodnih sadržaja na Internetu. Ako ne postoji nezavisni izvor koji potvrđuje podatke koji se pojavljuju u članku, neće ga ni biti.
I danas je besplatna i bez oglasa. Džimi Vejls je mogao da zaradi i veće bogatstvo od Cukerberga, sigurna sam, ali je odlučio da Vikipedija ostane neprofitna, dobrovoljna organizacija. Ipak, da bi se održavali serveri na Floridi i platilo pedesetak zaposlenih na njihovom održavanju i vođenju projekata, potrebne su donacije. Viki-armija je odgovorila i za nepuna četiri meseca, prikupljeno je više od 16 miliona dolara.
Pred kraj prošle godine, prestignuta je granica od 20 miliona članaka na preko 280 jezika koje poseti oko milijardu pojedinačnih posetilaca mesečno, kaže statistika. Brojke su mi ionako zastrašujuće, a pred ovima ne mogu ni da se čudim, a kamoli da ih zamislim. Najcenjenija papirna enciklopedija na svetu, Britanika, ima "samo" 120 hiljada unosa, otkrila sam gde?
Na Vikipediji, naravno.
Ovaj rođendan dolazi u doba kada je osnovna ideja globalne mreže ugrožena pokušajima svetskih vlastodržaca da uvedu kakvu-takvu kontrolu na postavljanje i razmenu sadržaja na Internetu – za sada, navodno, prvenstveno zbog tog velikog neprijatelja zvanog piraterija. Bez obzira da li verujete da je »samo« to u pitanju, odvojite par minuta i proverite na koje sve načine ovakva inicijativa – o kojoj će se uskoro raspravljati u američkom Kongresu – može da naškodi slobodnom i otvorenom Internet svetu čiji smo građani baš svi, bez obzira na geografsko stanište.
Vikipedija volonteri se pitaju koliko bi uvođenje strogog, konzervativnog zakonodavstva naviklog na birokratiju i papirologiju ograničilo takođe pristup, unošenje i razmenu podataka koji su olakšali toliko toga: od ponekad banalnog istraživanja trivijalnih detalja neophodnih baš u tom trenutku, do onog najvažnijeg, pružanja prilike svima kojima drugi izvori saznanja nisu na raspolaganju, da nauče, provere ili usavrše nešto što im je potrebno.
Pre deset godina, morala bih da pretražujem (još uvek ne da guglam) Internet i proveravam koliko je tačan podatak koji pronađem, pa da se uverim da li je možda u pitanju nečija neslana šala i tako u krug. Naravno, ni Vikipedija nije vrhunska istina, ali ideja da se svaki unos potkrepi relevantnim izvorom koji će uputiti na neki drugi omogućava bezbolnije i proverenije rešenje.
I u tome leži najveća draž ove sveopšte "internet-kupusare" – izvanredan uvod u dalje istraživanje, bez obzira da li se radi o ozbiljnim temama ili odgovoru na pitanje koliko je različitih Robina pomagalo Betmenu u borbi protiv kriminala u Gotam sitiju. Kao i svakom istraživaču, nastavak posla je na meni: ko su Robinovi roditelji, da li uopšte postoje, zašto se Betmen odlučio baš za njega, ko je bio inspiracija Kristoferu Nolanu za onakav izgled Džokera...
Već je tri ujutru. Vikipedija i njeni dobrovoljci – autori, urednici i čitači – ne spavaju, ali ja moram. Samo da pogledam da li možda postoji i broj epizode u kojoj će Brus Vejn zajedno sa Supermenom krenuti u odlučujuću bitku.