Mogao bih sada umesto tačkica da upotrebim, i rekao bi sasvim opravdano, izraze poput farsa, basna ili bajka ali pod navodnicima, šarada i da ne dajem mašti na volju. Ovo jer je negde odmah iza Nove godine Poreska uprava objavila spisak nenaplaćenih potraživanja od firmi i gradjana. Suma je bila da ti se zavrti u glavi. Ukupno negde oko sedam milijardi evra. U dinarima cca 100 puta više. Malo li je, što bi rekli moji Dorćolci, na ovu skupoću.
Pa, eto na primer, jedna petina pokrila bi prazninu u državnoj kasi. Ako me pamćenje nije izdalo, silna su se koplja izlomila da li će taj manjak biti 4 ipo ili 4 i četvrt odsto onoga što se na godinu proizvede i zaradi (BDP) u Srbiji. Ma lako bi to, taj manjak, pokrile i one oko dve milijarde evra, u dinarima cca 100 puta više, koliko su državni poreznici najavili da nameravaju naplatiti. Mada, državni manjak planiran za 2012. sasvim komotno, pokrila bi i naplata od 100 preduzeća koja najviše duguju. Dakle, znalo se da Srbija i nema baš neki efikasan poreski sistem. Da poprilično kaska naplata dobrog dela onoga od čega država živi. Da podosta firmi i , kako se kaže suvim pravnim rečnikom, fizičkih lica ne plaća poreze iz raznih razloga. Sve zajedno, državi poreze duguje preko 50 hiljada preduzeća i gradjana. Boga mi, spisak poreske uprave bio je više nego impozantan bar kada je reč o „kapitalcima“Listu najvećih dužnika predvode banke, doduše u stečaju. Beobanka, Investbanka i Astra banka. Na spisku su i Sartid, opet u stečaju, Valjevska i Jagodinska pivara, Simpo, Mostogradnja, Borba, Verano Motors, Rudarsko topioničarski basen Bor. Poreznici su napravili i listu najvećih dužnika među preduzetnicima ali imena tih firmi su uglavnom lokalno značajna. No, dug je i tu pozamašan. Na spisku fizičkih lica prvoplasirani je bio, za kratko, „anonimni“ leskovčanin . Ovo zato što ime i prezime podudarno sa objavljenim na spisku poreskih dužnika nosi više žitelja pomenutoga grada. Sve u svemu tri puta po sto velikih poreskih dužnika pojavilo se na web stranici Poreske uprave.
Neka imena, poput grada Beograda brzo su skinuta sa spiska. Posle prilično oštre reakcije gradskih vlasti poreznici su se izvinili za nenamernu grešku. Pa ko poverovao u činovničku brljivost! Prava poslastica ove poreske ..... ( neću namerno da upotrebim neki kvalifikativ) bila je jurnjava za tajanstvenim leskovčaninom koji je za porez dugovao državi „tričavih“ 300-tinak miliona. Nevidjeno simaptičan bio je na radiju objavljen razgovor sa mogućnom tajanstvenom poreskom ličnošću. Telefonski poziv prihvatilo je dete. Na upit reportera začulo se tato, tato a dozvani roditelj je u slušalicu odbrusio „ nisam ja taj kriminalac“. No, novinari su iščačkali tačno ko je misteriozni poreski duznik iz Leskovca. Ima čovek svoju priču. Da li je tačna i koliko stvarno duguje, ako nešto duguje? A da se time neko pozabavi na valjan i efikasan način. Kao, ozbiljna državna služba.
Poreznici posle ovoga ne deluju uverljivo. Prvo su pompezno najavili obnarodovanje spiska dužnika. Onda ispade spisak pun nedopustivih brljotina. Ili, postoji škola mišljenja da su naknadne dorade spiska posledica pritisaka. I konačno, šta je taj spisak stvarno značio. Da li je trebalo da ima funkciju stuba srama. Valjda bi sada gradjani trebalo da tačno znaju pred čija vrata da odu i dreknu „ plati porez“. Da malo pomognu državnim činovnicima kojima to do sada baš i nije išlo od ruke. Rečito o tome svedoči onoliki poreski dug preduzeća i gradjana. Imajući u vidu ko je sve na spisku dužnika poreznici bi bar trebalo da raščite, što se kaže, teren. Da kažu šta se i od koga i kako može naplatiti. Porezi se po pravilu, ne nigde praštaju.
Zašto bi se to radilo ovde. Jer, manjak se mora nadoknadjivati, posebno u skupoj i poreski neefikaskoj državi povećanjem taksi i naplatom od onih koji poreze plaćaju. Time se nepotrebno finansijski naprežu i firme i gradjani. A što se objavljivanja spiska dužnika tiče, pa to ne bi trebalo da bude nikakva naročita senzacija.
Izgleda, izreka da su sigurni samo porez i smrt ovde ne važi za sve. Pokazao je to narečeni spisak.