Skuplje gorivo, cena skočila po drugi put u nedelju dana. Od početka godine benzin i dizel skuplji za više od deset dinara po litru. Poskupuljuje i evro, uglavnom. Mnogo je češći i veći pad vrednosti dinara nego obrnuto. Bogami, izgleda se pišu i novi cenovnici. Nekako mi se čini da se Srbija ozbiljno bori za lidersko mesto u regionu, po skupoći goriva.
Prošlo poskupljenje je obrazlagano zaledjenim Dunavom i Savom. Povećani transportni trošak drumom i vozom jednostavno je ispostavljen vozačima. Lepo. Baš simpatično. Kalkulisan je pad vrednosti dinara prema evru i dolaru. Ovo potonje poskupljenje benzina je stiglo zbog rasta cene sirove nafte na svetskoj pijaci. Znate ono, kriza oko Irana i slično. Dakle posrtanje domaće valute koja probija rekorde u depresijaciji (gubitku vrednosti) i skok cene nafte na svetskoj pijaci poteralo je cenu derivata nagore.E sad, u Srbiji je u toku čudna igre cena, poreza, gubitaka i profita. Prvo, ključni domaći igrač, NIS vrlo dobro zaradjuje iako pada promet derivata. Uprkos tome što je u prošloj godini prodao 7 odsto manje benzina i dizela. Ipak, neto dobit je istovremeno bila preko 40 milijardi (u 2010 profit kompanije bio je ispod 17 milijardi-podaci su sa zvanične web stranice NIS).
Opšte mesto je da je naftni biznis vrlo profitabilan. Samo NIS ovde ima rafinerije pa mi se nekako čini da je, iako je formalno srpsko tržište derivata liberalizovano, ipak reč i o nekoj vrsti monopola. I uz to i „simpatične“ simbioze sa vladinom politikom. Ovo stoga što država akcizom uzima više od pola cene po litru benzina, tačnije 52 odsto. Kod dizela je akciza skoro 42 odsto. Tako se puni budžet iako promet opada. Jednostavno, u ekonomskoj krizi prosečan potrošač ima sve manje za vozikanje. No, vlada ima doduše „mali“ problem jer se rast cena derivata poslovično preliva u inflaciju. Nekad manje nekad više ali poskupljenje drivata nafte povlači opšti rast cena. I tako u krug.
Sad je logična posledica najava rasta cena prehrane a nove cenovnike dobiće što šta još. No, iz vlade stiže uveravanje da se to neće dogoditi. Ako sam dobro razumeo najavljeno je da će Cvetkovićev kabinet održati stabilnost cena hrane. Mislim da je ministar poljoprivrede Petrović najavio da će vlada učiniti sve što regularne mere dozvoljavaju da zaštiti tržište i građanstvo a pri tome ne ugrozi ničije legitimne poslovne interese. Ne znam šta kažu ekonomski eksperti ali meni se čini da će to ići vrlo teško. Tim pre što posrće kurs dinara. Svako malo propadne na na istorijski nizak nivo prema evru i dolaru.
I tako skoro svaki dan, nedeljama. Po neku desetinu para. naniže, neku paru naviše i tako gore - dole a ukupno sve niže. Doduše Guverner Centralne banke Šoškić tvrdi da klizanje kursa neće izazvati neplanirani rast inflacije. To može ako Šoškić dublje zavuče ruku u trezor Narodne banke i počne snažniju odbranu vrednosti domaće valute.
Kao recimo svojevremeno Jelašić koji je 2008. potrošio 2,6 milijardi evra iz deviznih rezervi da spreči kolaps dinara. I onda je to objašnjavano održavanjem inflacije u planiranim okvirima. Bila je na kraju 2008 nešto ispod 7 odsto. I sada NBS ima solidne devizne rezerve ali je pitanje koliko bi trebalo utrošiti milijardi evra da se kurs dinara smiri i nadoknadi nedostatak potrebnog deviznog priliva. Investicije, izvoz, šta god, samo ne krediti. Srbija je već ozbiljno prezdužena i grcaće se u svodjenju tog duga u podnošljiv okvir. Ne kao u Grčkoj ali neće biti jednostavno ako ne krene investiranje ali i kresanje potrošnje. Država je ipak preskupa. Dakle, koliko treba potrošiti, ako je to način, iz deviznih rezervi e da bi se zaustavilo posrtanje dinara? Da li je to možda pitanje od milion dolara? Nisam siguran.
Uostalom, prisećam se jedne školice za novinare koji se bave ekonomijom. Izmedju ostalog, propitivalo se jednog od tada a i sada ključnih ljudi srpske Centralne banke o kursu. Iskreno je odgovorio da je mogućnost procene rasta ili pada kursa neke valute odgovor na pitanje vredno milone i milione dolara. Ako se neko još seća, jednom je Soros tačno odgovorio šta će biti s funtom.
Dakle, mislim da je Srbiju stiglo svašta nešto. Kriza u nedovoljno reformisanoj ekonomiji, preskupa država uz to dobrano zadužena, neki kažu prezadužena. Ne stiže dovoljno stranih investicija, …… sve to i što šta još. Mada, uprkos svemu, mislim da se Centralna banka neće odlučiti na avanturu bezuslovne podrške domaćoj valuti. Mnogo i ne baš korisno bi to bilo.
I još nešto, nekako se prisetim Jelenčeta iz Radovana 3-ćeg. Onoga kada su hteli da ga oslobode i vrate kući. On odbio slobodu objašnjavajući da je tu zanimljivo u , e neću baš sve da citiram. Elem, mislim da će ovo biti ne samo teška nego i vrlo zanimljiva, izborna godina.