Izbori??? Biranje? Kakvo biranje bre? Polako, ček' malo. Imenica "biranje" potiče, valjda, od glagola "birati". Biranje pak podrazumeva imanje izbora. Obrni-okreni, reč je o tome da se Vama dragi čitaoče i Vama draga čitateljko, kao i meni, ponudi nešto poput jagoda na pijačnoj tezgi. Pa onda vi i ja gledamo, merkamo, mirišemo, poredimo cene, pipnemo eventualno, a ako je prodavac ljubazan, mozda čak i da zagrizemo.

A onda sabiramo utiske... Aha.. ove su buđave, ove su gnjecave, ove su očigledni plastikaneri koji nemaju ni mirisa a u tom slučaju ni ukusa. Ove mi deluju dobro, ali su poprilično skupe. Ove su jeftine, ali nešto baš i ne deluju. Kod ovog sam prodavca kupovao prošle sedmice, bile su bas nikakve...

Hmmm... ove ću da kupim samo moram DOBRO da gledam dok sipa u kesu da ne bude kao onomad. Ja odabrao jedne, a on mi sipao druge, bezobraznik jedan, kao da je sastavljao koalicionu vladu a ne sipao jagode u zembilj, bozemeoprosti!

Prevarili su me na pijaci više puta, nije da nisu. Što je najgore, i dalje im polazi za rukom! Motrio ja na kesu i ruke koliko hocu ili neću, bude kao sa onim šibicarima i kuglicom. Pa se malo zakine na vaganju, malo na ambalaži, malo na zgužvane novine na dnu kese... da vam i ne pricam, znate sami! Ne znam kako vi, ali ja svaki polazak na pijacu doživljavam kao traumu u kojoj potrošim više para nego što sam hteo a dobijem manje sadržaja nego što je za te pare trebalo da dobijem.

Pa još i slabijeg kvaliteta!

Ali, bože moj, šta je tu je. Jagode, maline, paradajz... to su traume koje moram da trpim svake godine i to više puta. Srećom, izborima za moje zastupnike u Narodnoj skupštini a i druge čelnike države mi moje, udaraju me po glavi znatno ređe. Svake dve, ponekada tri, a ponekada me poštede pa čekam čak četiri godine da izađem na biralište i da tamo, jelte, biram.

Biram??? Ček' bre malo... između koga da biram? Ovih koji se već četiri godine pretvaraju da su se ubili od posla i obećavaju da će u naredne četiri godine sigurno uraditi ono što su pre četiri godine rekli da će učiniti do danas? Onih koji sada po drugi put otvaraju Zastavine pogone koje su otvarali uoči prošlih izbora? Onih koji su mi obećali Koridor 10 zavrsen do 2012. godine a evo pre neki dan seku vrpcu na novoj deonici od 14,7 santimetara autoputa? Onih koji su i u moje ime dali zvaničan oprost stranki koja nam je priredila devedesete a da rukovodstvo te stranke nije videlo ni varikinu ni veš mašinu a postali su snežno beli... za njih da glasam?

Ili da glasam možda za tu stranku kada je već snežno bela i kada njen lider ide na doručak u Vašington, sa ili bez koferčeta, svejedno? Za njih... Pa da i dalje drže po nekim kancelarijama Slobinu sliku i bore se za demokratska prava Mire i Marka da se vrate u majku Srbiju. A da im damo nacionalne penzije i vratimo Bambilend pride da se jadni ne muče? Da opet gledam kako provereni stručnjaci i kadrovi iz devedesetih zaposedaju direktorska mesta i predsedavaju upravnim odborima jer se, valjda, nije dovoljno funkcija i apanaža nakupilo za onih tuce plus četiri godine na vlasti? Čiji je ministar obećao da će dati ostavku ako do 2012. ne bude zavrsen Koridor 10. Alo, ministre, 2012. traje vec četvrti mesec!

Ili da ubacim glas za ove koji bi regionalno da jačaju Srbiju i čiji lider ponovo komponuje i svira od kada je prošle godine ljubazno zamoljen da napusti vladu. Ima čovek ideja, nije da nema. Evo, nakon što se tričavih 11 godina krvavo borio za svako direktorsko mesto koje je mogao da ponudi kao sinekuru članovima svoje stranke, naprasno je progledao i zaključio da bi možda ipak bilo bolje u javna, državna i paradržavna preduzeća uvesti konkurse i birati rukovodeći kadar ni po babi ni po stricevima ni po stranki. Dobro jutro Kolumbo, gde si bio do sada? Što mene nisi pitao, rekao bih ti ja to i pre 11 godina!

A možda su ovi napredni rešenje? Sve što ide napred, mora da je dobro, a Nenade? Samo... malo me, kakav sam već namćor i naopak, brine to što bi oni napred sa onim istim rukovodstvom koje je onoliko guralo nazad. Da, znam... bili su u Briselu, fruštukovali su i oni tamo negde sa nekima, znam da nisu više na međunarodnim crnim listama, ali nekako... skupe mi se usta kada pomislim da bi ministar spoljni mogao biti onaj isti koji se sočno istakao kao "ministar za medije" onomadne.... Ili da mi premijer, božemeoprosti, sastavi 4 godine mandata a da čitava zemlja živi u neizvesnosti ume li da se nasmeši ili ne. Verujte mi, više je ovde pitanje estetike nego etike ili, božemesakloni, politike. Daj da se ne lažemo, ko god da dođe, radiće šta mu se kaže.

A za onog mladunca sa dizajner bradicom i odelima, da za njega glasam? Ipak, mlad je, drčan, obećava da će sve preokrenuti. Na bolje naravno. Hmmmm... ma lakše bih mu verovao da često ne prolazim Siminom tamo blizu Skadarske ulice gde mu je CK. Svaki put vidim dva - tri džipa kako su drčno, bezobrazno, nevaspitano parkirani tako da meni, pešaku, ometaju normalan prelazak ulice. Jednom sam probao za kolumnu u Mondu da slikam te džipove pa su me službena lica legitimisala, zapisala podatke i naredila da izbrišem fotografiju sa mobilnog. Šta cu, vlast je to, dadoh ličnu kartu, izbrisah fotku, ali mi je ostalo i dalje da ne volim bahatost.

A radi... ne Nenade, nećemo preterivati. A ono što je do skora bilo "Udruženje bejzbol palica za očuvanje srBstva" a sada je stranka? Jok more, ne volim razbijene šofersajbne a ni spaljene ambasade. Kada smo već kod njih, a da glasam za onoga "koji može da me pogleda u oči"? Pa, možda i bih, ali mi nešto njegovi rezultati sa vlasti ne ulivaju poverenje. Onoliki trud otišao u očuvanje drugog oka u glavi, onoliki trud u očuvanje Kosova, kada ono danas - obećava samo da će jopet braniti Kosovo.

A onaj domaćin čovek iz Čačka koji voli da psuje novinare pa još javno? A sakupljač žirafa i akvaparkova iz Jagodine? A...

Ma daj bre Nenade, šta se zamlaćuješ. Dobra je vlast, ništa joj ne fali. Valja samo zameniti narod koji je bira i eto Srbije koja cveta.