Danima sam objašnjavao majci, tašti, i još nekim penzionerima koje poznajem a i nekim mlađim prijateljima i poznanicima da se takvo poskupljenje struje neće dogoditi. Ljudi su uglavnom celu priču razumeli tako da će struja poskupeti odjednom. Zamislite stravu onih koji se greju na elektrone.
Ovaj jun, po mnogo čemu prelomne 2012. godine, uz realan toplotni imao je kao dodatak, reklo bi, se i solidne strujne udare. Jedan je izazvao čak i medijski potres. Distribucija zbog neplaćenog računa isključila struju E novinama. Kao da je neko izgubio strpljenje pa potegao makaze iako je narečeni e portal počeo, kako su tvrdili, da plaća dug. Na rate. Ipak, za nervoznu distribuciju izgleda nedovoljno brzo.
Javnost, pre svega profesionalna, reagovala je prilično glasno. Čak su i oba novinarska udruženja gest elektrodistribucije protumačila kao nedopustiv pritisak na E novine. UNS je i simbolično novčano pomogao. NUNS, izgleda, nije. Ovo, sudeći prema tekstu na sajtu E novina, u kojem P.L. "biranim rečima" prenosi razgovor sa V.O. To su E novine. Može da ti se sviđa ili ne. O uverljivosti ne bih.
Meni se čini da je trebalo da plate struju. Uostalom, nemam mnogo razumevanja za one koji ne plaćaju račune. Ipak, E novine su specifičan "potrošač" pa je neko u distribuciji trebalo da muće glavom i razume kako će ovaj put "makaze" izazvati više štete nego koristi. Ne kažem da je dug trebalo oprostiti, ali mislim da je bilo neophodno nešto više takta i strpljenja. Tim pre, jer su počeli da otplaćuju strujni dug. Kako god, sajt E novina je dostupan, pa ko voli neka čita, a cela ova strujna furtutma imala je i mali letnji marketinški efekat. Ne samo za E novine.
Drugi junski strujni udar izazvala je priča o poskupljenju struje od 40 do 80 odsto. Ovo je gotovo do konsternacije dovelo građane čiji je budžet, inače, ozbiljno nagrižen neprestanim poskupljenjima. Svega i svačega a ponajviše onoga što je najnužnije za svakodnevno življenje. U maju, kaže statistika, hrana je bila na čelu liste poskupljenja. Danima sam objašnjavao majci, tašti, i još nekim penzionerima koje poznajem a i nekim mlađim prijateljima i poznanicima da se takvo poskupljenje neće dogoditi. Ljudi su uglavnom celu priču razumeli tako da će struja poskupeti odjednom. Zamislite stravu onih koji se greju na elektrone.
Cena struje u Srbiji jeste ozbiljno ispod ekonomskog minimuma. Ipak , tako veliko poskupljenje struje izazvalo bi težak udar na ovdašnju ionako nestabilnu ekonomiju. Struja će nužno poskupljivati ali, cenim ako ima imalo upravljačke mudrosti, tempom i na način koji neće dramatično zavrteti inflatornu vrtešku. Ovo stoga što cena struje i derivata nafte ima direktan uticaj na ukupno pomeranje cena a time i na stabilnost ekonomije.
Elektroprivreda je u Srbiji javno preduzeće i cena struje je pod kontrolom vlade i njenih agencija. No, strujnu temperaturu je malo podigao i sam direktor EPS Marković koji je polovinom meseca objašnjavao da u naredne dve do tri godine struja znatno mora znatno da poskupi. Da bi Srbija i dalje imala dovoljno, kako reče Marković, najjeftinije električne energije u Evropi. Sve pozivajući se na studiju Svetske banke, po kojoj bi to poskupljenje bilo i do 80 odsto, sa 2 na 5 evro centi, do 2014. To ne bi trebalo da bude veliki namet na budžet građana a donelo bi EPS oko 600-700 miliona evra, kako je direktor Marković izjavio jednim beogradskim novinama, za nove blokove elektrana.
Kasnije su ovi iz EPS pisali saopštenje da nije najavljeno poskupljenje već je samo govoreno o analizi svetske banke. Ma hajde!
No, moju pažnju u toj priči privukla je tvrdnja da EPS-u privreda i građani duguju više od 90 milijardi dinara (cca 800 miliona evra). Uz dilemu, koliko bi se blokova u elektranama moglo izgraditi tim novcem, nekako se stiže do onih elektromakaza s početka priče. To jeste, opor način da se utera dug za struju. Istovremeno, to je ilustracija jedne od konstanti ovdašnjih ekonomskih prilika. Neplaćanje i neredovno izmirivanje obaveza. Ekonomisti to nazivaju nelikvidnost.
Čitam ovih dana mnoge procene šta bi trebalo da uradi nova vlada o kojoj se još pregovara. Fiskalni savet sačinio ubedljivu analizu i naznake šta treba uraditi sa državnim finansijama. Privredna komora se takodje pozabavila srpskom ekonomijom i predložila šta i kako činiti. Pojedinačno eksperti svakodnevno savetuju. Procene se kreću od izglednog grčkog scenarija, mogućeg državnog bankrota do, u najblažem obliku, savladivih teškoća. Svi nekako preporučuju, prvo brzo formiranje vlade a zatim, "stezanje kaiša".
Smanjenje javne potrošnje, tj smeštanje pod lupu državnih troškova, plata i penzija, glomaznog državnog aparata i da ne nabrajam. Eto, još samo da se sastavi vlada i prihvati se posla. Reklo bi se ništa jednostavnije. E, meni se čini da neće to tako lako iako se zna i dijagnoza i terapija. U središtu mogućnih mera je i povećanje PDV e da bi se poboljšalo punjenje državne kase. Nisam primetio da je neko sugerisao državi da naplati potraživanje. Poreze i doprinose posebno gde su dugovanja epskih razmera. No, da država plati i ono što duguje. Zbog toga što je država "spor" platiša poslovanje mnogih firmi "kašlje". To mi nekako liči na priču o EPS. Poskupećemo struju koliko nam treba a naplatićemo… koliko god!
Dakle nepoznat je samo metod primene terapije. Posao je ogroman i treba da ga uradi nova vlada. I valja imati u vidu da za razliku od eksperata političari koji će sastaviti vladu idu na izbore a to je obično ključna mera svega što rade. Otuda mi ove ekonomske debate i saveti budućoj vladi liče na hajdparkovsko ćoše. Popni se na stoličicu, pokloni se i počni. Uradiće opet oni prema svojoj meri. Ipak, nekako mi se čini da su posle 12 godina tranzicije građani na minulim izborima poslali prilično jasnu poruku da će ozbiljno premeravati učinak vlade i političara. Oko milion ipo "reklo" je - niste zaslužili moj glas. Da li su oni prvi to razumeli?
Javnost, pre svega profesionalna, reagovala je prilično glasno. Čak su i oba novinarska udruženja gest elektrodistribucije protumačila kao nedopustiv pritisak na E novine. UNS je i simbolično novčano pomogao. NUNS, izgleda, nije. Ovo, sudeći prema tekstu na sajtu E novina, u kojem P.L. "biranim rečima" prenosi razgovor sa V.O. To su E novine. Može da ti se sviđa ili ne. O uverljivosti ne bih.
Meni se čini da je trebalo da plate struju. Uostalom, nemam mnogo razumevanja za one koji ne plaćaju račune. Ipak, E novine su specifičan "potrošač" pa je neko u distribuciji trebalo da muće glavom i razume kako će ovaj put "makaze" izazvati više štete nego koristi. Ne kažem da je dug trebalo oprostiti, ali mislim da je bilo neophodno nešto više takta i strpljenja. Tim pre, jer su počeli da otplaćuju strujni dug. Kako god, sajt E novina je dostupan, pa ko voli neka čita, a cela ova strujna furtutma imala je i mali letnji marketinški efekat. Ne samo za E novine.
Drugi junski strujni udar izazvala je priča o poskupljenju struje od 40 do 80 odsto. Ovo je gotovo do konsternacije dovelo građane čiji je budžet, inače, ozbiljno nagrižen neprestanim poskupljenjima. Svega i svačega a ponajviše onoga što je najnužnije za svakodnevno življenje. U maju, kaže statistika, hrana je bila na čelu liste poskupljenja. Danima sam objašnjavao majci, tašti, i još nekim penzionerima koje poznajem a i nekim mlađim prijateljima i poznanicima da se takvo poskupljenje neće dogoditi. Ljudi su uglavnom celu priču razumeli tako da će struja poskupeti odjednom. Zamislite stravu onih koji se greju na elektrone.
Cena struje u Srbiji jeste ozbiljno ispod ekonomskog minimuma. Ipak , tako veliko poskupljenje struje izazvalo bi težak udar na ovdašnju ionako nestabilnu ekonomiju. Struja će nužno poskupljivati ali, cenim ako ima imalo upravljačke mudrosti, tempom i na način koji neće dramatično zavrteti inflatornu vrtešku. Ovo stoga što cena struje i derivata nafte ima direktan uticaj na ukupno pomeranje cena a time i na stabilnost ekonomije.
Elektroprivreda je u Srbiji javno preduzeće i cena struje je pod kontrolom vlade i njenih agencija. No, strujnu temperaturu je malo podigao i sam direktor EPS Marković koji je polovinom meseca objašnjavao da u naredne dve do tri godine struja znatno mora znatno da poskupi. Da bi Srbija i dalje imala dovoljno, kako reče Marković, najjeftinije električne energije u Evropi. Sve pozivajući se na studiju Svetske banke, po kojoj bi to poskupljenje bilo i do 80 odsto, sa 2 na 5 evro centi, do 2014. To ne bi trebalo da bude veliki namet na budžet građana a donelo bi EPS oko 600-700 miliona evra, kako je direktor Marković izjavio jednim beogradskim novinama, za nove blokove elektrana.
Kasnije su ovi iz EPS pisali saopštenje da nije najavljeno poskupljenje već je samo govoreno o analizi svetske banke. Ma hajde!
No, moju pažnju u toj priči privukla je tvrdnja da EPS-u privreda i građani duguju više od 90 milijardi dinara (cca 800 miliona evra). Uz dilemu, koliko bi se blokova u elektranama moglo izgraditi tim novcem, nekako se stiže do onih elektromakaza s početka priče. To jeste, opor način da se utera dug za struju. Istovremeno, to je ilustracija jedne od konstanti ovdašnjih ekonomskih prilika. Neplaćanje i neredovno izmirivanje obaveza. Ekonomisti to nazivaju nelikvidnost.
Čitam ovih dana mnoge procene šta bi trebalo da uradi nova vlada o kojoj se još pregovara. Fiskalni savet sačinio ubedljivu analizu i naznake šta treba uraditi sa državnim finansijama. Privredna komora se takodje pozabavila srpskom ekonomijom i predložila šta i kako činiti. Pojedinačno eksperti svakodnevno savetuju. Procene se kreću od izglednog grčkog scenarija, mogućeg državnog bankrota do, u najblažem obliku, savladivih teškoća. Svi nekako preporučuju, prvo brzo formiranje vlade a zatim, "stezanje kaiša".
Smanjenje javne potrošnje, tj smeštanje pod lupu državnih troškova, plata i penzija, glomaznog državnog aparata i da ne nabrajam. Eto, još samo da se sastavi vlada i prihvati se posla. Reklo bi se ništa jednostavnije. E, meni se čini da neće to tako lako iako se zna i dijagnoza i terapija. U središtu mogućnih mera je i povećanje PDV e da bi se poboljšalo punjenje državne kase. Nisam primetio da je neko sugerisao državi da naplati potraživanje. Poreze i doprinose posebno gde su dugovanja epskih razmera. No, da država plati i ono što duguje. Zbog toga što je država "spor" platiša poslovanje mnogih firmi "kašlje". To mi nekako liči na priču o EPS. Poskupećemo struju koliko nam treba a naplatićemo… koliko god!
Dakle nepoznat je samo metod primene terapije. Posao je ogroman i treba da ga uradi nova vlada. I valja imati u vidu da za razliku od eksperata političari koji će sastaviti vladu idu na izbore a to je obično ključna mera svega što rade. Otuda mi ove ekonomske debate i saveti budućoj vladi liče na hajdparkovsko ćoše. Popni se na stoličicu, pokloni se i počni. Uradiće opet oni prema svojoj meri. Ipak, nekako mi se čini da su posle 12 godina tranzicije građani na minulim izborima poslali prilično jasnu poruku da će ozbiljno premeravati učinak vlade i političara. Oko milion ipo "reklo" je - niste zaslužili moj glas. Da li su oni prvi to razumeli?