„Jedna engleska kuća za proizvodnju šampona za kosu angažovala je Dejvida Bekama kako bi .......... auuuuuuu kakav udarac ! Trevor Sinkler, nastaviću ovu priču kasnije.....“
Još jednom o srpskim tv komentatorima
Već odavno, naravno kad se povede razgovor o prenosima, slušam, bez preuveličavanja, od skoro svakog sagovornika identičnu priču o sportskim komentatorima, uz posebno izražavanje žaljenja što ni na vidiku nema naznaka da bi se nešto po tom pitanju u dogledno vreme moglo promeniti. Utisak je tih ljudi da danas ko god poželi može postati sportski komentator.
Preciznije rečeno, za taj posao može da dodje u obzir i onaj ko ume makar da imitira način prenošenja fudbala kakav smo kao klinci praktikovali u dvorištu: lopta je kod .. (naprimer) Jovanovića, on dribla,dribla, dribla, ulazi u šesnaesterac, šut i gooool ! A još ako uz pomoć računara zna da prepriča svu moguću statistiku za dotičnu fudbalsku utakmicu, ili bilo koji drugi sportski dogadjaj koji se prenosi, taj je super kandidat. Ništa mu drugo i ne treba. On ionako ima samopouzdanja na pretek!
Jer da je iole svestan šta je sve neophodno da bi se jednog dana postalo dobar sportski reporter , ne bi od stida takvu želju smeo da poveri nikome, pa ni najbližoj rodbili.
Poslednjih godina sve više i preko kablovskih mreža pratimo specijalizovane strane sportske programe , a i ovde su otvoreni novi sportski kanali. Time se izuzetno uvećao i broj ljudi koji se bave onim što kolokvijalno možemo da zovemo reporterisanje. Od silnog broja takvih tek poneki su u radnom odnosu, a ostali honorarci-redovno ili na parče,i od slučaja do slučaja.
Pouzdano znam da sa njima niko nikada nije radio da bi im pomogao da budu bolji u profesiji kojom se bave. Nisam čuo da su oni sami zainteresovani za sticanja novih znanja , pa čak i da retko kad odgledaju i odslušaju neke priznato kvalitetne strane kolege u sportovima koje i oni „pokrivaju“.Isto tako znam ,nažalost, da se naši sportski komentatori čak medjusobno hvale postignutim dometima. Da su vrlo zadovoljni sami sobom. Da se neki čak smatraju nedostižnim !
Tužno mi je , a i počinjem da bivam ljut, kada vidim, odnosno čujem da momak koji prenosi moto-trke priča kao navijen, što bi rekli melje, sipa neverovatnu količinu podataka, smeta čak i kolegi s kojim prenosi dotični dogadjaj( upada mu reč svakih par sekundi), a u osnovi u njemu ima štofa za reportera odnosno komentatora, ali mu je ko lebac potreban stručni nadzor, odnosno prava novinarska, kolegijalna pomoć. Isto to važi i za još nekoliko momaka sa različitih tv kanala. Za njih siguran sam ima nade, i ako je ne iskoriste biće velika šteta. Ostali su bez šanse da ikad valjaju u tom poslu. Što pre ga napuste to bolje za sve , naročito njih same.
Jer, nismo se svi rodili da radimo baš ono što najviše volimo. I gde ne treba ni malo da se trudimo kako bi napredovali. Ubedjen sam da za svakoga postoji posao koji bi mogao da radi na visokom nivou. Samo talenat ,ukoliko ga ima, mora svako sam i na vreme da prepozna i naravno krene pravim putem. Ako se to medjutim ne dogodi bojim se da će se ići stranputicom. I to se po pravilu kasno spozna.
A menjati zanimanje kad mu vreme nije nikada nije rezultiralo nekim naročitim novim profesionalnim uspesima. Zato, što kažu babe, bolje se manuti ćorava posla na vreme, odnosno dok se još može napraviti pravi izbor.
Razumem da novinarstvo generalno pada u kvalitetu, ne samo kod nas nego svuda u svetu. Da se sve manje znanja, talenta i praktičnih sposobnosti traži za obavljanje poslova u tom zanatu bilo da je o politici, ekonomiji ili naprimer o sportu reč. Da menadžeri , a ne urednici i novinari ,kreiraju kvalitet medija. Ali ipak, sportski programi kao najgledaniji a i najprofitabilniji morali su i po logici biznisa, a ne samo novinarstva kao umešnosti posebne vrste, da više vode računa o „kvalitetu tona“. Ako već imaš odličan sportski dogadjaj, odličnu sliku, pa daj mućni malo glavom! Možda ti zaista treba vešt, rečit, nadaren sportski komentator. Jer, mogao bi da ti dodatno popravi ukupan kvalitet prenosa ,više zainteresuje publiku, možda u perspektivi i uveća televizijski auditorijum , a verovatno i ukupnu zaradu.
Ako se u čitavoj ovoj priči prisetimo šta smo sve morali da trpimo samo tokom nedavno završenog Evropskog prvenstva u fudbalu, ili sada slušamo u prenosima sa Olimpijskih igara u Londonu vrlo je jasno da po tom pitanju stvari ovde stoje očajno.
Nije mi ni na kraj pameti da navodim još neke neverovatne „bisere“ vama dobro poznate, a koje smo čuli i slušamo iz dana u dan. Nemam nameru da bilo koga ovde direktno pominjem, medjutim isto tako iskreno verujem da je za sve prošlo dovoljno vremena, i da su svi pokazali baš sve što znaju. Sada bi, da je sreće, morala da sledi selekcija. Ali, ko da je obavi? Mislim da na to pitanje do daljeg neće biti dobrog odgovora. Zato, šta je tu je. Idemo dalje. Sledi vrhunski evropski ligaški fudbal, košarka ...
I što se mene tiče na daljinskom česta upotreba dugmeta pored kojeg piše MUTE.