Milan Dozet je napisao drugu kolumnu za MONDO. Poziva na smirivanje strasti, da "ne pucamo" na selektora i igrače. Pročitajte!
Dok jedni kritikuju odluku selektora da da veću minutažu kapitenu Nenadu Krstiću na utakmici protiv Brazila, ima nas koji i ne mislimo tako. Da je Krstić u sredu uveče odigrao u svom ritmu onda bi Sale Đorđević bio veliki stručnjak, koji je osetio trenutak a ovako trpi kritike po raznim "košarkaškim krugovima".
Đorđe Balašević bi rekao: "Pričaće ti o plovidbi, oni što nisu jedra digli".
Kako god bilo, Krstićeva igra je jako bitna za igru tima i pored jako dobre igre Štimca i Raduljice koji je na ovom prvenstvu pokazao da nije slučajno u najjačoj ligi sveta. n kao najiskusniji igrač znači timu i na klupi ali za igru kakvu priželjkujemo, mora da bude na parketu.
Tražeći uzroke poraza treba se spustiti na zemlju i biti realan.
Igrali smo protiv ekipe koja ima NBA igrače sa velikim iskustvom i ako pogledamo koga su čuvali Jović ili Birčević, razlika je sasvim jasna. I jedan i drugi su odigrali iznad očekivanog i pokazali da se na njih mora ozbiljno računati u narednom periodu. Ako pričamo o kvalitetu selektora koji je prepoznao potencijal u njima, onda treba da se kaže kako jedna Zvezda ili Partizan, nisu. Kroz prošlogodišnju veliku košarkašku scenu su trebali da stiču iskustvo pa da na ovom prvenstvu pričamo o ravnopravnosti. Ako već na njih gledamo kao buduće nosioce igre.
Opet, to je samo moje mišljenje.
Teodosićevo "vrištanje" na igrače su mnogi shvatili kao lični napad na ekipu a bio je ništa drugo do pokušaj buđenja tima. Kao pravi vođa tima, kakav i jeste i produžena ruka trenera, njegov potez je bio iskusan i očekivan. Samo ljudi koji nisu u kolektivnom sportu, takve stvari smatraju konfliktima.
Vidim mediji pišu i kako je Bogdanović podbacio. Sigurno naš najbolji šuter, ali i igrač koji u reprezentaciji ima drugačiju ulogu nego u Partizanu. Igrač oko kojeg treba da se gradi budućnost naše reprezentacije, možda i nije pokazao svo svoje napadačko oružje ali ostaje utisak da su ga ekipe prepoznale kao slabost u odbrani i da to koriste. Sigurno je da i njemu i timu nedostaje jedan Nedović sa kojim bi igra sigurno bila drugačija i čije nam atletske sposobnosti fale, pre svega u tranziciji i kontra napadu.
Amerika i Španija se pokazali da su opravdano bili favoriti i pre početka takmičenja i po prikazanoj igri do sada, ne vidim ekipu koja može da ih pobedi. Ipak, Senegal i Ukrajina su pokazali da se teorija i praksa uveliko razlikuju.
Španci?
Ako naši budu u svom ritmu, možda ćemo gledati novo iznenađenje! Nadam se tome.