"Amnesti internešenel" poziva Vladu Srbije da pojača mere neophodne za suzbijanje nekažnjivosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, koje su tokom 90-ih godina počinili srpska policija, vojska i paravojne snage.
Istražiteljka "Amnesti internešenela" za Balkan Šon Džouns je rekla da Srbija jeste učinila izvestan napredak u procesuiranju ratnih zločina tokom protekle decenije, ali je naglasila da je broj počinilaca izvedenih pred sud "mali u odnosu na broj zločina počinjenih tokom 90-ih".
Ona je poručila da, kad je već Srbija ušla u pregovore o članstvu sa EU, onda mora da poštuje neka osnovna ljudska prava ne samo svojih građana, već i onih koji su pretrpeli nepravdu tokom zločina 90-ih.
"Pošli smo od pretpostavke da će Evropska komisija uzeti u obzir naše preporuke”, rekla je ona i ukazala da Srbija kao potpisnica mnogih međunarodnih konvencija i dokumenata treba da prizna pravo na reparaciju uključujući odštetu žrtvama.
Ona je navela da je analizom utvrđeno da Tužilaštvo za ratne zločine nema dovoljno resursa niti zaposlenih, kao i da je potrebno jasno identifikovati strategiju Tužilaštva, ali i jačati kapacitete Jedinice za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova i formirati efikasnu Službu za otkrivanje ratnih zločina.
Prema njenim rečima, postoje izvesni nedostaci i u zakonodavnom okviru kojim se Tužilaštvo rukovodi u svom radu.
Džouns je konstatovala i da u srpskom sistemu postoje mnogobrojni nedostaci kada je reč o zaštiti svedoka ratnih zločina i obezbeđivanju odštete žrtvama.
Direktor programa za Evropu i centralnu Aziju "Amnesti internešenela" Džon Dalhuisen rekao je da je u Srbiji postignut napredak u sprečavanju kulture nekažnjivosti, ali da je isuviše spor, pošto su, kako je rekao, "oni poznati izvedeni pred Haški tribunal, a oni manje poznati su prošli nekažnjeno".
"Čini se da nedostaje jasna politička volja", ocenio je Dalhuisen i poručio da okončanje kulture nekažnjivosti mora biti prioritet, uz konkretne mere Vlade Srbije.
I on je ukazao da proces pridruživanja Srbije EU pruža jedinstvenu priliku da se prevaziđu nedostaci u pravnom sistemu i da se "u nekoliko narednih ključnih godina" obezbede potrebna sredstva i resursi neophodni za istraživanje i procesuiranje ovih zločina.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović rekla je da je Srbija jedina zemlja na svetu u kojoj se svedoci ratnih zlocina sigurnije osećaju na ulici nego u programu zaštite svedoka.
"Najrelevantnije međunarodne institucije na to već godinama ukazuju, ali naše institucije taj problem potpuno ignorišu", istakla je ona.
Prema njenim recima, zajednički imenilac svih problema koje Srbija ima kada je reč o nekažnjivosti za zločine po međunarodnom pravu jeste uticaj političke klime i političkih faktora na taj proces.
Samo oko 2.000 ljudi u Srbiji, kako je rekla, ima priznat status žrtve, dok naša država ne priznaje pravo na odštetu žrtvama seksualnog zlostavljanja, članovima porodica nestalih osoba, osobama sa postrtaumatskim poremećanjima...
Stručnjak za međunarodno pravo Ivan Jovanović izrazio je nadu da će preporuke ove relevantne institucije biti uzete za ozbiljno u Srbiji i da će se po nekima od njih i postupiti.
On je podsetio da se izveštaji "Amnesti internešenela" redovno čitaju u Briselu i uzimaju kao reference.
“Ovaj izveštaj pokazuje da interesovanje međunarodne zajednice za kulturu nekažnjivosti u Srbiji ne jenjava, uprkos nekim očekivanjima”, rekao je Jovanović, uz napomenuo da je obaveza prema međunarodnom pravu postojala i pre osnivanja Haškog tribunala i da neće nestati kada Tribunal završi svoj rad.
