Pored tradicionalne bajramske sofre u beogradu je ove godine početak Kurban-bajrama obeležen, silom prilika, bogatije i u njoj su uživale i izbeglice koje su se zatekle u Beogradu..

Generalni sekretar Islamske zajednice Srbije efendija Eldin Ašćerić rekao je novinarima da je ta zajednica, tradicionalno, i ove godine sa svojim organizacijama Kulturnim društvom Gajret i humanitarnim društvom ''Merhamet'' organizovala Bajramsku sofru.

''S obzirom da imamo izbeglice iz Sirije, Avganistana, iz zemalja ratom pogođenih, organizujemo Bajramsku sofru ovde gde je njihov skup, odakle se oni transportuju dalje za Evropu. Želimo da sofru ove godine posvetimo njima, da im približimo, koliko možemo, toplinu doma obzirom da nisu u svojim domovima, a danas je jedan od dva najveća islamska praznika'', rekao je Ašćerić.

Kako kaže, kod izbeglica se danas oseća praznična atmosfera, razdragani su, a sofra ih je razgalila.

''Ovde imaju odmorište, naišli su na dobre ljude i ponosni smo što živimo u finom gradu gde ima humanosti'', rekao je Ašćerić i poručio izbeglicama da budu strpljivi, a da smo svi tu da im pomognemo kao svojoj braći, ljudima nevezano kojoj veri pripadaju.

Obeležavanje Kurban-bajrama počelo je molitvom u 7.05 u Bajrakli džamiji na Dorćolu, gde je bila i tradicionalna sofra.

Pored toga, Islamska zajednica Srbije organizovaće "Dečiji bajramski festival prijateljstva" u Velikoj dvorani Zadužbije Ilije Kolarca u nedelju, 27. septembra u 18 sati.

Kurban-bajram je obeležen i na Kosovu, gde su vernici imali glavnu molitvu u velikoj Sultan Fatih džamiji u Prištini.

Obraćajući se vernicima kosovski muftija Naim Trnava je preneo poruke mira i bratstva za sve ljude nezavisno od boje kože, jezika i etničke pripadnosti.

On je pozvao vernike i građane da budu solidarni sa raseljenima, kao i sve ljude da se mole za prestanak ratova i sukoba, pozivajući na razum.

Islamsku zajednicu su oko 10:00 sati odvojeno posetili predsednica Kosova Atifete Jahjaga, predsednik Skupštine Kadri Veselji, premijer Isa Mustafa, lideri političkih stranaka i verski poglavari koji su muftiji Trnava i vernicima čestitali praznik.

MIR, SLOBODA, NAPREDAK

Generalni sekretar Islamske zajednice Srbije, efendija Eldin Ašćerić, čestitao je juče svim muslimanima Srbije i sveta Kurban-bajram, uz molitvu da našoj domovini podari mir, slobodu i napredak.

"U ime Rijaseta Islamske zajednice Srbije i lično upućujem svim muslimanima Srbije, regiona i sveta najsrdačnije čestitke povodom Kurban-bajrama, uz molitvu Uzvišenom Stvoritelju da muslimanima Srbije i širom sveta podari svoju milost i jedinstvo, a našoj domovini mir, slobodu i napredak", rekao je u Ašćerić u Bajrakli džamiji u Beogradu.

On je u Bajramskoj poslanici poželeo da Kurban bajram protekne u duhu islamskih vrednosti umerenosti - srednjeg puta, isticanju blagoslova iskrene vere i dobročinstva podsećajući da je danas prvi dan praznika koji podseća na jedinstvo i zajedništvo.

"Bože molimo te za mir u svetu ratom pogođenim zemljama, daj nam svoj blagoslov da se urazumimo i da prestanu patnje miliona ljudi i nevine dece među njima. Bože od svakoga zla nas sačuvaj i svima nam dobro svako podari", rekao je Ašćerić.

HADŽIJSKI BAJRAM

Kurban-bajram se proslavlja četiri dana i naziva se hadžijski jer se u Meki završava glavno godišnje hodočašće, koje je obaveza svakog muslimana bar jednom tokom života, ukoliko mu to finansijske mogućnosti dozvoljavaju.

Praznik počinje dva meseca i deset dana posle Ramazana, a prvi dan se određuje prema pojavljivanju mladog meseca.

Kurban-bajram ili praznik žrtve svake godine pada u različito vreme, jer je islamska lunarna godina za oko 11 dana kraća od one iz gregorijanskog kalendara.

Nakon jutarnje molitve u džamijama, obilaze se groblja. Tradicionalno se prinosi i žrtva ovca, a kurbansko meso se deli na tri dela - jedan je namenjen siromašnima, drugi rodbini, a treći se ostavlja u kući. Kurbansko meso se daje i pripadnicima druge vere.

Zbog nesaglasja Saudijske Arabije i Turske oko računanja prvog dana Kurban-bajrama, odnosno različitih gledišta o pitanju određivanja hidžretskog kalendara, koja proizlaze iz različitih metoda praćenja pojavljivanja Mlađaka i početka meseca Zu-l -hidždže, muslimani sveta prvi dan bajramske radosti obeležavaju u tri različita dana.

Reč je o tome da Arapi zagovaraju tradicionalnu metodu utvrđivanja izlaska mladog Meseca golim okom, dok Turska pojaviljivanje "mlađaka" utvrđuje naučnom metodom.