Zakon o platnim uslugama, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra donosi niz praktičnih novina.
Menjačnica, supermarket ili bilo koje drugo postojeće ili novoformirano privredno društvo, koje dobije licencu NBS za pružanje odgovarajućih platnih usluga i/ili izdavanje elektronskog novca, moći će da izvršava platne transakcije uplate za troškove komunalnih usluga, da prima i šalje novčane doznake, da izdaje kreditne kartice, da pruža uslugu plaćanja na internetu na globalnoj informatičkoj mreži, i drugo.
NBS je već izdala dve dozvole za platne institucije za pružanje usluga izvršavanja novčanih doznaka. Na srpskom tržištu do sada su platne usluge pružale jedino banke i pošta.
Glavni ciljevi Zakona o platnim uslugama, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, su da se poveća konkurencija na tržištu platnih usluga, da se na tržište uvedu savremeni platni servisi (elektronski novac), a kroz povećanje konkurencije utiče na unapređenje kvaliteta postojećih platnih usluga i snižavanje cena tih usluga za korisnike - stanovništvo i privredu.
Cilj je, takođe, da korisnici platnih usluga budu potpuno zaštićeni, izjavila je danas Tanjugu vršilac dužnosti generalnog direktora Sektora za platni sistem u NBS Dragana Stanić.
Poslovanje i osnivanje dve navedene nove vrste pružalaca platnih usluga - platnih institucija i institucija elektronskog novca - detaljno je uređeno i korisnici njihovih usluga su u potpunosti zaštićeni, bilo da se radi o pravnim ili fizičkim licima, kroz režim licenciranja i nadzora koji nad njima sprovodi NBS, kazala je Stanićeva.
Takođe, kako bi korisnici platnih usluga bili u potpunosti zaštićeni - što je isto tako bila jedna od manjkavosti prethodnog zakonskog rešenja - bilo da je reč o ovim novim učesnicima na tržištu platnih usluga ili već postojećim (bankama i pošti) - postoji vrlo jasan niz pravila u novom zakonu kojima se precizno uređuju sve faze pružanja i korišćenja platnih usluga, bilo da se radi o platnoj kartici, mobilnom bankarstvu, e-bankarstvu, otvaranju računa...kazala je predstavnica NBS.
Ona je posebno istakla da pružaoci platnih usluga moraju korisnicima da daju istinite i jasne informacije u predugovornoj fazi, a i u samom ugovoru, kao i pre i posle obavljanja platne transakcije.
"Rokovi izvršenja svih platnih transakcija su takođe jasno definisani, što do sada nije bio slučaj. Takođe, su i kraći. Na primer, nalog za prenos ili uplatu sredstava moraće se izvršavati u okviru istog poslovnog dana kada ste vi izdali tu instrukciju pružaocu platnih usluga", objasnila je Stanićeva
Ona je dodala i da ukoliko se u međuvremenu javi neka nova, inovativna, platna usluga, njeni korisnici će biti zaštićeni na osnovu Zakona o platnim uslugama. Drugim rečima, Zakon povećava zaštitu korisnicima, a istovremeno ne sprečava inovacije.
Što se tiče izvršavanja plaćanja na internetu upotrebom platnih kartica, Stanić je podsetila da su tu uslugu korisnicima do sada mogle pružati samo banke, a od sada će to moći i rade i pomenuti ovlašćeni pružaoci platnih usluga sa odgovarajućom licencom NBS, ocenjujući da je to značajan regulatorni podsticaj razvoju elektronske trgovine i elektronskog poslovanja u Srbiji.
Takođe, od kraja 2012. godine rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i preko stranih institucija elektronskog novca, a sada je omogućeno osnivanje i poslovanje u zemlji i prema inostranstvu i domaćih institucija elektronskog novca.
Kada je reč o izdavanju kredita, za razliku od banaka, platna institucija može odobriti kredit korisniku samo isključivo za izvršenje platne transakcije (kupovinu neke robe ili plaćanje neke usluge), uz uslov da je dobila licencu za pružanje te usluge, zatim da rok otplate takvog kredita ne može biti duži od 12 meseci, kao i da platne institucije za tu namenu ne mogu koristiti sredstva prikupljena od drugih korisnika platnih usluga i da visina kapitala platne institucije u svakom trenutku mora biti adekvatna u odnosu na ukupan iznos odobrenih kredita.
