Vožnja automobila je za mnoge sastavni deo svakodnevnice. Primetno je da je iz dana u dan sve veći broj vozila na putevima, ali i da raste broj saobraćajnih nesreća, i neugodnih situacija. Samim tim što se dešavaju, kod onih koji tek treba da izađu na drum, to izaziva nelagodu, neretko i parališući strah.

Mnogi polaznici auto-škola suočavaju se sa strahom od vožnje pre nego što prvi put sednu za volan. Dešava da pojedini polaznici polože vozački ispit "iz prve" i rutinski steknu vozačku dozvolu, ali nikada ne budu aktivni vozači.

KAKO NASTAJE i KAKO SE ISPOLJAVA STRAH OD VOŽNJE?

Da bi se objasnio strah od vožnje treba najpre objasniti kako se ona javlja.

Profesor psihologije, Stenli Rahman, u svojoj teoriji iz 1977. godine, kaže da se strah stiče jednim, dva ili kombinacijom tri načina učenja.

Prvi način učenja nam govori da strah možemo steći kroz neko direktno iskustvo ili klasičnim kondicioniranjem. Klasično kondicioniranje odnosi se na povezivanje nekog neutralnog činioca sa neugodnim događajem. U našem slučaju, automobil - neutralni činilac učestvovao je u saobraćajnoj nesreći - neugodni događaj.

Drugi način učenja je kroz opažanje iskustva drugih.

Treći način je sticanje straha kroz iskustva i informacije drugih. Strah od vožnje ispoljava se kao sustezanje od vožnje. U pojedinim ekstreminim situacijama dešava se da se javlja vrtoglavica i povraćanje. Ipak, stručnjaci kažu da takve situacije nisu tako česte.

ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA?

Psiholog Elers i njegovi saradnici pokušali su da definišu strah od vožnje u zavisnosti od glavnog razloga koji su osobe navele kao uzrok fobije. Na osnovu istraživanja formirane su tri grupe: prvu grupu čine osobe koje su već imale traumatično iskustvo, drugu grupu čine osobe sa paničnim napadima i treću osobe koje pate od agorafobije (iracionalan strah koje osobe doživljavaju kada se nađu na mestima na kojima je nemoguće bekstvo, ili u situacijama u kojima pomoć neće stići na vreme).

Oni su došli do zanimljivih rezultata koja su pokazala da su istraumirane osobe najmanje zabrinute zbog gubitka kontrole tokom vožnje. One čak nisu ništa zabrinutije od ostalih grupa.

Strah od vožnje pokušala je da definiše još jedna grupa psihologa. Oni su prilikom istraživanja formirali dve grupe. Prvu su činili ljudi koji su imali strahove od očekivane opasnosti (povrede, loši vremenski uslovi, strah od saobraćajne nesreće...), a drugu grupu su činili svi ostali koji su patili od očekivane teskobe (zabrinutost zbog teskobe, strah od loših situacija...). Istraživanje ovih psihologa je za sada više teorijsko i zahteva dodatno razmatranje.

ŠTA KAŽU INSTRUKTORI VOŽNJE?

Sve više vozača ima "fobiju volana", koja ih sputava da sednu za volan, opuste se i normalno voze. Usled straha izmišljaju razloge kako se ne bi našli za volanom. Najčešće se pozivaju na loše vreme i da se ne osećaju baš najbolje.

Instruktori auto-škola često se susreću sa polaznicima koji su toliko ukočeni strahom, da ne mogu da voze. Nije redak slučaj da im dolaze polaznici sa velikom dozom straha prvenstveno zbog loših dešavanja koja su im se desila.

Sa njima se radi smireno i polako, korak po korak, kako bi se strah izbrisao iskustvom i znanjem. Stručnjaci kažu da neznanje stvara strah i tenziju koja nas sputava da dostignemo cilj. Iskustvom dolazimo do većeg znanja, odnosno bolje i sigurnije vožnje. Strah će nestati, a moći ćemo da uživamo ne samo u vožnji već i u drugim svakodnevnim aktivnostima.

SAVETI

Psiholozi mogu da pomognu prilikom otklanjanja straha od vožnje. Doktor Alan Ajsenstat navodi da strah ima četiri komponente: emocionalnu, fiziološku, kognitivnu i ponašajnu.

Da bi pacijent uspešno pobedio strah mora da se radi na svakoj od ovih komponenti. Tom prilikom se radi na tehnikama opuštanja, kako razmišljati pozitivno, ali i kako da se nose sa komplikovanim uslovima na putu. Vozač se podstiče da što više vozi, sebi prvo sebi postavi lakše zadatke koje će odraditi u saobraćaju, a zatim da postepeno povećava "težinu".

Ponavljanje vožnje i svako dodatno iskustvo pomoći će da se strah uspešno prevaziđe.

Vožnja automobila je za mnoge sastavni deo svakodnevnice. Primetno je da je iz dana u dan sve veći broj vozila na putevima, ali i da raste broj saobraćajnih nesreća, i neugodnih situacija. Samim tim što se dešavaju, kod onih koji tek treba da izađu na drum, to izaziva nelagodu, neretko i parališući strah.

Mnogi polaznici auto-škola suočavaju se sa strahom od vožnje pre nego što prvi put sednu za volan. Dešava da pojedini polaznici polože vozački ispit "iz prve" i rutinski steknu vozačku dozvolu, ali nikada ne budu aktivni vozači.

KAKO NASTAJE i KAKO SE ISPOLJAVA STRAH OD VOŽNJE?

Da bi se objasnio strah od vožnje treba najpre objasniti kako se ona javlja.

Profesor psihologije, Stenli Rahman, u svojoj teoriji iz 1977. godine, kaže da se strah stiče jednim, dva ili kombinacijom tri načina učenja.

Prvi način učenja nam govori da strah možemo steći kroz neko direktno iskustvo ili klasičnim kondicioniranjem. Klasično kondicioniranje odnosi se na povezivanje nekog neutralnog činioca sa neugodnim događajem. U našem slučaju, automobil - neutralni činilac učestvovao je u saobraćajnoj nesreći - neugodni događaj.

Drugi način učenja je kroz opažanje iskustva drugih.

Treći način je sticanje straha kroz iskustva i informacije drugih. Strah od vožnje ispoljava se kao sustezanje od vožnje. U pojedinim ekstreminim situacijama dešava se da se javlja vrtoglavica i povraćanje. Ipak, stručnjaci kažu da takve situacije nisu tako česte.

ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA?

Psiholog Elers i njegovi saradnici pokušali su da definišu strah od vožnje u zavisnosti od glavnog razloga koji su osobe navele kao uzrok fobije. Na osnovu istraživanja formirane su tri grupe: prvu grupu čine osobe koje su već imale traumatično iskustvo, drugu grupu čine osobe sa paničnim napadima i treću osobe koje pate od agorafobije (iracionalan strah koje osobe doživljavaju kada se nađu na mestima na kojima je nemoguće bekstvo, ili u situacijama u kojima pomoć neće stići na vreme).

Oni su došli do zanimljivih rezultata koja su pokazala da su istraumirane osobe najmanje zabrinute zbog gubitka kontrole tokom vožnje. One čak nisu ništa zabrinutije od ostalih grupa.

Strah od vožnje pokušala je da definiše još jedna grupa psihologa. Oni su prilikom istraživanja formirali dve grupe. Prvu su činili ljudi koji su imali strahove od očekivane opasnosti (povrede, loši vremenski uslovi, strah od saobraćajne nesreće...), a drugu grupu su činili svi ostali koji su patili od očekivane teskobe (zabrinutost zbog teskobe, strah od loših situacija...). Istraživanje ovih psihologa je za sada više teorijsko i zahteva dodatno razmatranje.

ŠTA KAŽU INSTRUKTORI VOŽNJE?

Sve više vozača ima "fobiju volana", koja ih sputava da sednu za volan, opuste se i normalno voze. Usled straha izmišljaju razloge kako se ne bi našli za volanom. Najčešće se pozivaju na loše vreme i da se ne osećaju baš najbolje.

Instruktori auto-škola često se susreću sa polaznicima koji su toliko ukočeni strahom, da ne mogu da voze. Nije redak slučaj da im dolaze polaznici sa velikom dozom straha prvenstveno zbog loših dešavanja koja su im se desila.

Sa njima se radi smireno i polako, korak po korak, kako bi se strah izbrisao iskustvom i znanjem. Stručnjaci kažu da neznanje stvara strah i tenziju koja nas sputava da dostignemo cilj. Iskustvom dolazimo do većeg znanja, odnosno bolje i sigurnije vožnje. Strah će nestati, a moći ćemo da uživamo ne samo u vožnji već i u drugim svakodnevnim aktivnostima.

SAVETI

Psiholozi mogu da pomognu prilikom otklanjanja straha od vožnje. Doktor Alan Ajsenstat navodi da strah ima četiri komponente: emocionalnu, fiziološku, kognitivnu i ponašajnu.

Da bi pacijent uspešno pobedio strah mora da se radi na svakoj od ovih komponenti. Tom prilikom se radi na tehnikama opuštanja, kako razmišljati pozitivno, ali i kako da se nose sa komplikovanim uslovima na putu. Vozač se podstiče da što više vozi, sebi prvo sebi postavi lakše zadatke koje će odraditi u saobraćaju, a zatim da postepeno povećava "težinu".

Ponavljanje vožnje i svako dodatno iskustvo pomoći će da se strah uspešno prevaziđe.

Vožnja automobila je za mnoge sastavni deo svakodnevnice. Primetno je da je iz dana u dan sve veći broj vozila na putevima, ali i da raste broj saobraćajnih nesreća, i neugodnih situacija. Samim tim što se dešavaju, kod onih koji tek treba da izađu na drum, to izaziva nelagodu, neretko i parališući strah.

Mnogi polaznici auto-škola suočavaju se sa strahom od vožnje pre nego što prvi put sednu za volan. Dešava da pojedini polaznici polože vozački ispit "iz prve" i rutinski steknu vozačku dozvolu, ali nikada ne budu aktivni vozači.

KAKO NASTAJE i KAKO SE ISPOLJAVA STRAH OD VOŽNJE?

Da bi se objasnio strah od vožnje treba najpre objasniti kako se ona javlja.

Profesor psihologije, Stenli Rahman, u svojoj teoriji iz 1977. godine, kaže da se strah stiče jednim, dva ili kombinacijom tri načina učenja.

Prvi način učenja nam govori da strah možemo steći kroz neko direktno iskustvo ili klasičnim kondicioniranjem. Klasično kondicioniranje odnosi se na povezivanje nekog neutralnog činioca sa neugodnim događajem. U našem slučaju, automobil - neutralni činilac učestvovao je u saobraćajnoj nesreći - neugodni događaj.

Drugi način učenja je kroz opažanje iskustva drugih.

Treći način je sticanje straha kroz iskustva i informacije drugih. Strah od vožnje ispoljava se kao sustezanje od vožnje. U pojedinim ekstreminim situacijama dešava se da se javlja vrtoglavica i povraćanje. Ipak, stručnjaci kažu da takve situacije nisu tako česte.

ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA?

Psiholog Elers i njegovi saradnici pokušali su da definišu strah od vožnje u zavisnosti od glavnog razloga koji su osobe navele kao uzrok fobije. Na osnovu istraživanja formirane su tri grupe: prvu grupu čine osobe koje su već imale traumatično iskustvo, drugu grupu čine osobe sa paničnim napadima i treću osobe koje pate od agorafobije (iracionalan strah koje osobe doživljavaju kada se nađu na mestima na kojima je nemoguće bekstvo, ili u situacijama u kojima pomoć neće stići na vreme).

Oni su došli do zanimljivih rezultata koja su pokazala da su istraumirane osobe najmanje zabrinute zbog gubitka kontrole tokom vožnje. One čak nisu ništa zabrinutije od ostalih grupa.

Strah od vožnje pokušala je da definiše još jedna grupa psihologa. Oni su prilikom istraživanja formirali dve grupe. Prvu su činili ljudi koji su imali strahove od očekivane opasnosti (povrede, loši vremenski uslovi, strah od saobraćajne nesreće...), a drugu grupu su činili svi ostali koji su patili od očekivane teskobe (zabrinutost zbog teskobe, strah od loših situacija...). Istraživanje ovih psihologa je za sada više teorijsko i zahteva dodatno razmatranje.

ŠTA KAŽU INSTRUKTORI VOŽNJE?

Sve više vozača ima "fobiju volana", koja ih sputava da sednu za volan, opuste se i normalno voze. Usled straha izmišljaju razloge kako se ne bi našli za volanom. Najčešće se pozivaju na loše vreme i da se ne osećaju baš najbolje.

Instruktori auto-škola često se susreću sa polaznicima koji su toliko ukočeni strahom, da ne mogu da voze. Nije redak slučaj da im dolaze polaznici sa velikom dozom straha prvenstveno zbog loših dešavanja koja su im se desila.

Sa njima se radi smireno i polako, korak po korak, kako bi se strah izbrisao iskustvom i znanjem. Stručnjaci kažu da neznanje stvara strah i tenziju koja nas sputava da dostignemo cilj. Iskustvom dolazimo do većeg znanja, odnosno bolje i sigurnije vožnje. Strah će nestati, a moći ćemo da uživamo ne samo u vožnji već i u drugim svakodnevnim aktivnostima.

SAVETI

Psiholozi mogu da pomognu prilikom otklanjanja straha od vožnje. Doktor Alan Ajsenstat navodi da strah ima četiri komponente: emocionalnu, fiziološku, kognitivnu i ponašajnu.

Da bi pacijent uspešno pobedio strah mora da se radi na svakoj od ovih komponenti. Tom prilikom se radi na tehnikama opuštanja, kako razmišljati pozitivno, ali i kako da se nose sa komplikovanim uslovima na putu. Vozač se podstiče da što više vozi, sebi prvo sebi postavi lakše zadatke koje će odraditi u saobraćaju, a zatim da postepeno povećava "težinu".

Ponavljanje vožnje i svako dodatno iskustvo pomoći će da se strah uspešno prevaziđe.