Da vodonik, kao pogonsko gorivo, ima budućnost u auto-industriji pokazuje i povećanje prodaje automobila sa gorivnim ćelijama koji koriste ovaj gas kao pogonski. Međutim, prodaju mora da prati i razvoj infrastrukture.
Konzorcijum 11 japanskih kompanija, uključujući "Tojotu", "Nisan", "Hondu", kao i japansku filijalu francuske kompanije "Er Likvid", planira da u sledećoj godini osnuje kompaniju za potrebe gradnje 80 stanica za punjenje automobila vodonikom do 2022. godine.
Prema podacima japanskog ministarstva industrije, u toj zemlji trenutno ima oko 2.200 automobila s gorivnim ćelijama i 91 stanica za njihovo punjenje vodonikom.
Nedovoljan broj stanica je glavna prepreka proizvođačima automobila koji nastoje da povećaju proizvodnju takvih vozila.
Prvi serijski automobil na gorivne ćelije bila je "tojota mirai" (na japanskom znači "budućnost"), čija je prodaja krenula 2015. u sklopu nastojanja da osvoji udeo u rastućem tržištu ekološki prihvatljivih automobila.
U međuvremenu globalno tržište je oberučke prihvatilo električna vozila, kao alternativu benzinskim, a posebno dizel motorima. Tako je "Tojota" do sada prodala manje od 4.500 "miraija" za razliku od 4 miliona "priusa" (u prodaji od decembra 1997.) – 1.500 prema 200.000 komada godišnje.
Kina kao nada
Iako je Kina svetski lider po broju električnih automobila, "Tojota" smatra da je najmnoljudnija zemlja tržište koje obećava kada su u pitanju i automobili na vodonik.
Da ovo nije samo puka želja, govori i plan da će se u Šangaju do 2025. pojavi 25.000 putničkih i 10.000 komercijalnih vozila na vodonik. Sve ovo će pratiti i razvoj infrastrukture u vidu pumpi.
Lobiranje za vodonik
Početkom godine "Tojota" i "Er Likvid" su na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu osnovale "Savet za vodonik". Ova grupa za lobiranje ima 27 članova među kojima su "Audi", "BMW", "Mercedes", "Honda", "Hjundai", kao i energetske kompanije "Šel" i "Total".
Iako većina članova ima u svom portfoliju i elektromobile, savat smatra da snabdevanje strujom ima značajna ograničenja, a posebno zbog problematičnog transporta i nemogućnosti skladištenja.
Takođe, punjenje baterija može trajati i do 18 sati. Rešenje u vidu brzih punjača je daleko od idealnog, jer i tad vozači moraju čekati tridesetak minuta, a mnogi stručnjaci smatraju da takav način punjenja značajno smanjuje životni vek baterije.
Za razliku od baterija, rezervoar se vodonikom puni za pet minuta "do vrha".
