Hamburg je prvi grad u Nemačkoj koji će zabraniti saobraćaj vozilima sa EURO 5 i starijim dizel motorima kroz dve gradske ulice.
Zabrana će se od 31. maja primenjivati na dve deonice u hamburškoj četvrti Altona, čuvenoj po saobraćajnim gužvama. Na 1,6 kilometara dugoj deonici ulice Štreseman (Stresemannstrasse) biće zabranjen saobraćaj EURO 5 i starijim dizel vozilima preko 3,5 tona, dok će svim dizelašima koji nisu EURO 6 biti zabranjeno saobraćanje deonicom od 580 metara kroz ulicu Maks-Brauder (Max-Brauer-Allee).
Drugi po veličini nemački grad, u kom živi 1,8 miliona ljudi, na ovaj način želi da smanji zagađenost vazduha azotnim oksidima, krivcima za prevremenu smrt desetina hiljada ljudi širom sveta.
Međutim, neki ekološki eksperti smatraju da ova "zabrana u dve ulice" nije plan vezan za javno zdravlje, već za izbegavanje sudskih procesa.
Naime, na pomenutim deonicama, gde će biti zabranjen saobraćaj dizelima, nalaze se tri od četiri stanice za merenje zagađenja vazduha u Hamburgu.
Zabranom će se vazduh očistiti samo na tim tačkama i Hamburg će moći da prikaže poboljšanje u kvalitetu vazduha, kažu oni.
Hamburg je jedan od 70 nemačkih gradova koji imaju zagađenje vazduha preko dozvoljene EU norme od 40 mikrograma po kubnom metru.
Nezavisni automobilski analitičar, Matias Šmit poredi ovu odluku sa Folksvagenovim laboratorijskim testovima, koji se bitno razlikuju od realnih rezultata i koji su doveli do "dizelgejta", prenosi Fajnenšl Tajms.
Ipak, ova odluka se smatra "slanjem pozitivnog signala".
"Iako nije dovoljna, ona će verovatno navesti ljude da prestanu s korišćenjem starijih dizelaša u Hamburgu", smatra Ugo Tadei, advokat koji je tužio nemačke gradove zbog preterane zagađenosti vazduha.
Problematični monitori
Monitori, koji mere zagađenje vazduha, često se postavljaju "pogrešno". Tako je Kopenhagen 2016. pomerio monitore na maksimalno dozvoljenu udaljenost od ivice kolovoza (10 metara) i na taj način kvalitet vazduha se "popravio" za 20 odsto.
S druge strane, ovi uređaji su u Minhenu postavljeni na visinu od četiri metra, a trebali bi da budu na visini od 1,5 metara, odnosno tamo da se nalaze respiratorni organi kod ljudi.
Grad Brisel ih je jednostavno isključio 2008. i 2013. kada je izmereno dvostruko veće zagađenje vazduha. I to pod izgovorom da uređaji nisu dovoljno pouzdani.
Svetska zdravstvena organizacija je kritikovala Evropu za slabih regulativa i mnoštva dizel vozila. Prema podacima iz 2016. čak 60 odsto evropskih gradova nema zadovoljavajući kvalitet vazduh za razliku od 20 odsto severnoameričkih.
Tadei smatra da su dizelaši glavni krivci za takvu situaciju jer su automobili sa ovim motorima do prošle godine činili preko 50 odsto ukupne prodaje novih vozila u Evropi. Oko 60 odsto zagađenja azotnim oksidima dolazi iz putničkog saobraćaja.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.
