Automobili sa električnim motorima su sve popularniji u svetu.Iako se ovaj segment i dalje ne može meriti sa modelima koji koriste benzin ili dizel, kao pogonsko gorivo, njegova prodaja je svakim danom sve veća.
Osim ekološke svesti građana, razlog za kupovinu električnih i hibridnih automobila leži u činjenici da njihovi vlasnici imaju brojne pogodnosti od svojih država, a najbitnija je subvencija prilikom kupovine, koja u Evropi iznosi od četiri do skoro 11 hiljada evra.
Za razliku od evropskih, naši kupci ekoloških vozila nemaju nikakve olakšice, osim što im je jeftinije parkiranje u beogradskoj opštine Lazarevac i ulazak na Adu Ciganliju.
Ministar ekologije: Cilj je veći uvoz električnih i hibridnih automobila
Zato i ne čudi podatak da je u našoj zemlji registrovano samo 124 električna i 204 hibridna automobila, pišu Večernje Novosti.
Električna vozila postaju realnost dostupna svima?
U prvom kvartalu ove godine u Evropskoj uniji registracija električnih automobila porasla je za 34,3, a "punjivih" hibrida za 60,2 odsto. Prodato je skoro 70 hiljada vozila koja se pune na utičnicu.
Do sada su zemlje EU uložile oko 50 milijardi evra u program po kojem će do 2020. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za 20 odsto u odnosu na 2000.
Pri tome raste i prodaja vozila na TNG, CNG i biogorivo za 12 odsto na godišnjem nivou.
U Nemačkoj je u prva četiri meseca ove godine zabeležen rast prodaje vozila na alternativne pogone od neverovatnih 74,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Španija beleži rast od 53,4, a Francuska 15,3 odsto. Ovo je svakako posledica i pada prodaje dizeleša, kao i opšte kampanje protiv vozila za ovaj tip goriva.
"Promeni sebe, ne prirodu"
Srbija zaostaje i u odnosu na region. U prva tri meseca ove godine, Rumuni su kupili 195 električnih vozila, Bugari 48, Mađari 311, a Slovenci 103 uz nekoliko puta više hibridnih vozila.
U Hrvatskoj je nedavno bio raspisan konkurs za subvencionisanu kupovinu novih električnih i hibridnih automobila, skutera i bicikala. Konkurs je završen posle samo 24 časa jer su prijavljeni "potrošili" milion i po evra sredstava namenjenih ovoj nameni. Do kraja godine će se kod zapadnih komšija na ulicama naći 134 nova električna automobila (maksimalni iznos subvencije 10.800 evra), 56 e-skutera i drugih vozila iz L kategorije, kao i 224 bicikla na električni pogon.
Električni automobil se isplati nakon 85.000 km
Procena Svetske zdravstvene oganizacije da u Srbiji godišnje od "lošeg vazduha" umre prevremeno oko 4.500 ljudi i da su automobili označeni kao drugi najveći zagađivač, odmah posle energetike.
Ponuda vozila koji koriste alternativne pogone je solidna u Srbiji, iako se prodaju na "kašičicu". Mnogi proizvođači imaju u ponudi hibridne modela, a tu Tojota svakako prednjači, ali i dalje nema 100 odsto električni model. Prave elektromobile imaju Hjundai (model "ionik" koji se može kupiti i u hibridnoj i punjivoj verziji), BMW ("i3"), Kia ("soul EV") i Folksvagen ("e-up" i "e-golf").
Ovi modeli su bitno skuplji od automobila sa konvencionalnim motorima, ali to je prepreka koja će rešava državnim subvencijama. Još jedan problem je i manjak strujnih punjača, koji u Srbiji ima tek na nekoliko lokacija, kao što su autoput Beograd – Niš, kod Bubanj Potoka, i garaža na Obilićevom vencu.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.
