Gorska služba spasavanja je osnovana 1952. od strane visokogoraca, planinara i alpinista, sa idejom da se pomogne ljudima kojima treba pomoć na planinama. Danas ovu organizaciju čini oko hiljadu dobrovoljaca, od kojih je 250 aktivnih spasilaca. Mnogi su iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti.
Inače, članovi imaju "normalne" poslove, pa tako među njima ima i programera, direktora preduzeća, preduzetnika, doktora…
Postoji više domena spasavanja kojima se GSS bavi. Služba je, svakako, najpoznatija po intervencijama na skijaškim terenima. Međutim, GSS-ovci se bave planinskim akcijama spasavanja bez obzira da li je reč o skijaškim terenima ili, recimo, šumama u letnjem periodu.
Tu su takođe i druge akcije, kao što su spasavanja slobodnih penjača, alpinista i speleo-spasavanja. Speleo-spasavanje spada u najzahtevnije i najkompleksnije akcije jer se izvode u pećinama.
Zanimljivo je da su pripadnici ove službe bili u stanju pripravnosti, kada je bila organizovana akcija spasavanja dece zarobljene u pećini na severu Tajlanda sredinom ove godine.
Kako postati član GSS-a?
Prema rečima aktivnih pripadnika ove službe, da biste postali njihov član potrebno je imati "ljubav prema prirodi, ljudima, kao i sportu".
Što se tiče vremena, spasilac u toku zimske sezone treba da izdvoji sedam dana, koliko traje "zimsko dežurstvo". Ostalo otpada na redovne akcije, koje se u najvećoj meri dešavaju vikendima.
Do pre deset godina, centrala GSS-a je bila u Beogradu i odatle se kretalo u akcije. Sada GSS ima nekoliko centara po Srbiji, koji imaju opremu za intervencije. Za slučaj da neka akcija zahteva više ljudi, onda se spajaju ljudi iz više stanica.
Obuka
GSS Srbije posebnu pažnju polaže na obuku. Osnovni kurs je polazna obuka za sve zainteresovane. Zatim treba položiti ispite i proći jednogodišnju praksu, nakon koje postaju spasioci pripravnici u opštim planinskim uslovima i na skijaškim terenima i imaju mogućnost da se kroz naredne obuke usavršavaju u spasilačkom radu.
Redovno se održavaju i seminari različitih vidova spasavanja, orijentacije, pretrage, skijanja… Posebne obuke za vodiče pretražnih pasa i helikopterske spasioce se ne obavljaju kod nas, već u inostranstvu.
Oprema
Ono što GSS odvaja od drugih službi jeste njena opremljenost.
Za izvođenje spasavanja na nepristupačnim terenima neophodna je velika količina raznovrsne, kvalitetne opreme. Pored lična oprema spasilaca, tu je i oprema za pružanje prve i hitne medicinske pomoći, za pristup povređenom za evakuaciju, kao i ona koja je namenjena isključivo za spasavanje.
Članovi su na terenu opremljeni i uređajima za komunikaciju i orijentaciju.
GSS poseduje i poseban vozni park, koji se sastoji od "reno trafik" kombija, kvad-motora, motornih sanki, kao i tri "dačija dastera", koji je i zvanično vozilo službe.
U zimskim uslovima, članovima ovaj Dačijin terenac najviše služi da bi se prevezli do skijališta.
Na planini, odnosno stazama, "daster" ima pomoćnu funkciju, odnosno, ako iz nekog razloga motorne sanke nisu na raspolaganju. S obzirom da je u pitanju terenski automobil sa pogonom na sva četiri točka i povišenim klirensom, on može savladiti većinu skijališta bez problema.
Naravno, kako ova služba radi 365 dana u godini, u periodu kada se ne mogu koristiti motorne sanke, "daster" se koristi u najrazličitijim situacijama, poput spasavanja povređenih i pretraga za nestalima na teško pristupačnim terenima.
Obaranjem naslona zadnjeg sedišta, ovaj off-road model se koristi i za prevoz putnika na "spinalnoj" dasci (kada se sumnja na povrede leđa, odnosno kičme).
GSS „dasterom“ često obezbeđuje različite aktivnosti koje se organizuju na planinama, poput različitih sportsko-planinarskih akcija i Fruškogorskog i Skajtrejl ultramaratona.
