MONDO je u ekskluzivnoj prilici da kao jedini mediji iz Srbije prisustvuje posebnom događaju kompanije Continental u okviru koga obilazi Kaliforniju i Las Vegas.
Organizatori putovanja su se potrudili da ovaj događaj svim učesnicima, sedmorici novinara iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske i Srbije, ostane u sećanju, jer će se u četiri dana posetiti ekskluzivne lokacije na kojima ćemo se bliže upoznati, ne samo sa gumama ovog čuvenog nemačkog proizvođača, već i sa naprednim tehnologijama koje se razvijaju za automobilsku industriju.
Međutim, pre nego što vas povedemo po južnoj Kaliforniji i "Gradu greha" želim da vam približim kako izgleda doći do zapadne obale SAD-a, a posebno do mesta gde se završava legendarni "Put 66" (Route 66).
Kao i do bilo koje (urbane) lokacije na svetu, pa tako i Los Anđelesa nije uopšte teško stići.
Sve je počelo dvočasovnim letom na liniji Beograd - Frankfurt. Aerodrom, koji se u blizini finansijskog centra Nemačke, a tik na ukrštanju dva najprometnija autoputa u Evropi, u najmanju ruku je grad za sebe, ako ne i nešto više. Na površini od 2.300 hektara nalazi se četvrti u Evropi, a 13. u svetu aerodrom po prometu putnika. Godišnje njegovim zgradama, koje su podeljenje u dva gigantska terminala (i "Nikola Tesla" ima dva, ali, terminalčića), prođe više od 65 miliona ljudi.
Pored putnika, i neverovatna količina robe svakodnevno prolazi beskonačnim aerodromskim trakama. Sa više od dva miliona metričkih tona robe, FRA (zvanična skraćenica aerodroma) je broj jedan kargo aerodrom u Evropi, a u prvih deset u svetu.
Međutim, pored ovih standarnih stvari za svaki međunarodni aerodrom (ovde su samo maaaalko veće), FRA je poznat i po brojnim pratećim stvarima. Naime, u okviru aerodroma se nalazi najveća poslovna zgrada u Nemačkoj, The Squaire. Zatim, tu je nekolicina hotela, a svakim danom u okolini aerodroma niču novi, namenjeni putnicima koji nastavljaju putovanje dan-dva kasnije.
Frankfurtski aerodrom ima i dve železničke stanice, jednu iznad druge. Gornja je namenjena lokalnim vozovima, a ispod nje nalazi međunarodna železnička stanica, pa direktno odatle možete stići i do centra Beča ili Brisela.
Pola dana u najvećem na svetu
"Erbas" je jedini dabldeker avion na svetu
Nastavak puta do "Grada anđela" podrazumevao je poludnevni let najvećim avionom na svetu. Ovo je bilo moje prvo putovanje “erbasom A380” koji na svoja dva nivoa može da primi više od 500 putnika u sve tri putničke klase.
Kako sam se "čekirao" za let preko interneta, mogao sam da biram sedište po svom ukusu. Izbor je pao na 90A. Dakle, mesto je bilo u devedesetom (od ukupno 99) redu i to tik pored prozora. Volim da letim sa direktnim pogledom na oblake. Izlazak sunca daleko na horizontu je nešto što treba doživeti. Ipak, ta pozicija ima i svoje mane. Treba cimati dvoje ljudi pored vas, ako želite da ustanete, bilo da odete do toaleta, nešto uzmete iz torbe koju ste poneli s vama u kabinskim deo aviona ili da se jednostavno protegnete. Ovo poslednje je veoma bitno jer telo se ukoči posle nekoliko sati sedenja, a kamoli posle pola dana!
A kada se udobno smestite, izujte se. Stopala će vam tokom tako dugog leta naduti i u najudobnijoj sportskoj obući. Eto još jedne preporuke - putujte u patikama. Zaboravite, odnosno spakujte ih u kofer, na neke fensi cipeli ili sličnu obuću. Osim udobnosti, aerodromske sigurnosne službe će na mnogim aerodromima zahtevati da se izujete prilikom prolaska skenera.
Dakle, nakon što sam se udobno smestio, umotao u ćebe koje se dobije za korišćenje u avionu, zabava je mogla da počne. Svaki od putnika ima na raspolaganju ekran sasvim dovoljne veličine u naslonu sedišta ispred sebe, na kome može gledati zaista bogat sadržaj avionskog info-zabavnog sistema.
Bilo da ste ljubitelj filmova (posebno je odličan izbor proslogodisnjih naslova, poput The Avengers: Infinity war i Ant-man vs the Wasp), muzike ili nekog čuvenog TV sadržaja, kao što legendarne utakmice Bundeslige (da, Lufthansin je bio let).
Za tih 12 sati koliko traje let komotno se mogu pogledati 2-3 filma, par TV emisija i nekoliko dobrih albuma (Ajzak Hejz i Arctic Monkeys, u mom slučaju).
Za više se nema vremena, jer treba dvaput ručati (i piletina i pasta su bile vrhunske), nekoliko puta ustati, ali i gledati kroz prozor. Osim okeana oblaka i pomenutog rađanja Sunca, zanimljivo je poslednja dva sata leta gledati i beskonačne Stenovite planine, iznad kojih uvek ima turbulencija. Doduše, ovog puta minimalnih, što je možda posledica i činjenice da nije tako lako pomeriti ovu grdosiju od aviona.
Da, na ekranu možete gledati i živu sliku sa jedne tri kamera koje se nalaze u kljunu avionu (pilotov pogled), u trupu aviona (“bombaški pogled” na zemlju) i u repu aviona (najlepši, jer se vidi cela letelica).
Ipak, utisak kvare kvalitet kamera, pa je slika prilično mrljava, pa sam se posle nekoliko minuta vratio prozoru. Tamo je slika bila "vrhunske rezolucije".
Ovo sa kamerama, kao i sporost i bagovitost celog multimedijalnog sistema me je malo iznenadila jer je u pitanju aviona, pod imenom Deutschland, star samo 5 godina.
Kako se put bližio kraju, bio sam sve uzbuđeniju da po prvi put vidim “El-Ej" uživo. Ipak, na to sam morao da sačekam do minut pre sletanja, jer oblačnost bila toliko niska da sam kopno, odnosno prvog okean, pošto se sleće sa mora, video sa nekih stotinak metara visina.
Mesto gde se završava Amerika…
… a gde počinje avantura sa Continentalom pod imenom Tire Performance Tour 2019
Nakon sletanja, 15-minutne vožnje po pisti petog po broju putnika aerodroma na svetu i 20-minutnog čekanja da se isprazni prednji deo aviona (90. red je u samom repu), čekala me je i prilično dugačka šetnja do trake za prtljag.
Ali pre toga je trebalo ući u Sjedinjene Države. Beskonačna "zmija" ljudi je išla polako ka pripadnicima granične policije, a meni je glavi bila čuvena "ljudi su išli u kolonama, nikom nije smetalo brujanje mase…" (moja verzija čuvene "Nedelja kad je otiš'o Hase"”).
No, i to se završilo. Ekipa regionalnih novinara, pojačana ljudima iz Continentala je stigla u La-La lend.
A kako bi se lakše uklopili u masu trknuli smo do rentakara jer ako ne voziš automobil u najvećem gradu Kaliforniju, ti si u najmanju ruku čudan. Kako bi još bolje uklopili, uzeli smo dva "kadilak ekskelejda" i to u produženoj verziji od 5,8 metara dužine i preko dva metra širine. Inače, ove SUV modele koriste i pripadnici tajne američke službe, posebno prilikom obezbeđivanja predsednika SAD.
Mesta unutar ovih čuda na točkovima ima za šest odraslih osoba, po dvoje u svakom redu, što nam je perfektno odgovaralo.
Kako je međunarodni losanđeleski aerodrom (LAX) smešten blizu obale mora, odlučili smo da se pre hotela, smeštenog u centru grada, odmah do Staples centra, uputimo do čuvene Santa Monike. Iako je vožnja do tamo trajala relativno kratko, osetili smo delić (ne po dobrom) čuvenog ovdašnjeg saobraćaja. Upali smo u gužvu na jednom od nebrojenih autoputeva koji prolaze gradom.
No, Santa Monika. Da, deluje kao sa slika, filmova, serija… Možda je malo oronula (na takav utisak je uticalo oblačno i vreme), ali je upečatljiva.
Santa Monica Pier, drveno pristanište, bilo je prepuno turista, a tačka gde su se najviše slikali bila je znak da se na tom mestu završava, verovatno, najpoznatije put na svetu, legendarni "Route 66".
Ostatak pristaništa nije privlačio veliku pažnju, a na našu žalost, nekoliko restorana smeštenih na drvenim gredama zvrjalo je sablasno prazno.
Na svu sreću, kolega Google nas je odveo na kopno i jedan odličan mali restoran gde smo pored vrhunskih burgera, popili i koje lokalno kraft pivo. Više se nije ni moglo, jer je bilo prošlo 19 časova po lokalnom, odnosno 4 ujutru po našem vremenu.
Trk do "linkolna" i… Prvi put u pravoj saobraćajnoj gužvi Los Anđelesa. Bez obzira što imaju nebrojeno autoputeva sa 5-6 traka broj vozila je jednostavno prevelik.
I da… Bez obzira što je u pitanju jedan od najluksuznijih američkih SUV modela, ponos GM-a, "linkolnova" je prilično loša, pa su se prethodno skinute Google mape pokazale spasonosno.
U jednom trenutku sam video "downtown", naše odredište. Da, liči na onaj, zaboravljeni iz špice "Zakona u Los Anđelesu".
Vreme je bilo da se napune baterije jer nas je čekao prvi "radni dan" poseta BMW Performance centru, gde ćemo probati kako se ponašaju Continental gume u ekstremnim uslovima - na BMW M modelima!
