Neverovatan je podatak da se samo u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje dogodi oko 840.000 saobraćajnih nezgoda zbog vozila u mrtvom uglu, što za posledicu ima stotine smrtnih slučajeva.
Većina tih sudara događa se pri uobičajenim radnjama, poput promene saobraćajne trake ili prestrojavanja. Iako se korišćenje boka vozila kao referentne tačke čini logičnim, takav pristup stvara opasnu iluziju sigurnosti.
Njime se postiže tek značajno preklapanje vidnog polja bočnih retrovizora sa onim što već vidimo u centralnom, unutrašnjem retrovizoru. Time se ne dobijaju nove vizuelne informacije, već se stvaraju velika nevidljiva područja, takozvani mrtvi uglovi, sa svake strane vozila, dovoljno velika da se u njima sakrije ceo automobil.
Rešenje je, međutim, iznenađujuće jednostavno i ne zahteva nikakvu dodatnu opremu. Metoda poznata kao BGE (Blindspot and Glare Elimination) ili SAE metoda, koju je još 1995. godine formalizovalo Društvo automobilskih inženjera (SAE), nudi drastično poboljšanje.
Princip je jednostavan: umesto da gledaju unazad, bočni retrovizori treba da se zakrenu prema spolja kako bi pokrili područja koja centralni retrovizor ne može da vidi. Time se tri retrovizora stapaju u gotovo neprekinutu panoramsku sliku okoline vozila.
Pravilno podešavanje retrovizora smanjuje mrtvi ugao i do 90 odsto u poređenju sa tradicionalnim podešavanjem, a ceo postupak traje manje od dva minuta i ne košta apsolutno ništa. Uprkos tome što je tehnika stara gotovo tri decenije, mnogi vozači za nju nikada nisu čuli.
Podešavanje je ključno započeti tek nakon što ste namestili sedište u položaj u kojem inače vozite. Prvo podesite unutrašnji retrovizor tako da jasno vidite celo zadnje staklo.
Zatim sledi ključni korak za vozačev, levi retrovizor. Nagnite glavu ulevo sve dok ne dodirnete bočni prozor. Iz tog položaja namestite levi retrovizor prema spolja, sve dok na njegovoj unutrašnjoj ivici ne budete videli tek sićušan deo boka sopstvenog automobila.
Kada se vratite u normalan sedeći položaj, u tom retrovizoru više ne bi trebalo da vidite svoj automobil. Ovaj pomak iz referentne tačke ključan je jer upravo on obezbeđuje da retrovizor pokriva bočno područje, a ne ono iza vas.
Za suvozačev, desni retrovizor, postupak je sličan, ali sa drugom referentnom tačkom. Nagnite glavu i telo udesno, tako da vam se glava nađe otprilike iznad centralne konzole, na pola puta između vozačevog i suvozačevog sedišta.
Iz te pozicije namestite desni retrovizor prema spolja dok ponovo ne budete videli samo krajnju ivicu desne strane svog vozila. Nakon što se vratite u svoj uobičajeni položaj za vožnju, ni u desnom retrovizoru ne bi trebalo da vidite bok automobila.
Pravilnu postavljenost najlakše je proveriti u vožnji: vozilo koje vas pretiče treba glatko da se "prelije" iz centralnog retrovizora u bočni, a zatim da se pojavi u vašem perifernom vidu, bez da u ijednom trenutku nestane.
Osim očiglednog eliminisanja opasnog mrtvog ugla, smanjuje se potreba za okretanjem glave pri promeni trake, što znači da pogled duže ostaje usmeren na put ispred vas. Pri brzinama na auto-putu, okretanje glave može značiti i do trideset metara vožnje "na slepo".
Nadalje, ova metoda gotovo u potpunosti eliminiše noćno zaslepljivanje farovima vozila iza vas, jer su retrovizori usmereni bočno. Iako se isprva može činiti neobičnim da ne vidite sopstveni automobil u bočnim retrovizorima, vozači se na novi, daleko bezbedniji pregled naviknu u roku od nedelju ili dve.
BONUS VIDEO:
· Reaguj