Kako je ubijen vožd Karađorđe

Karađorđe je ubio svog oca i brata. Njegov potomak Aleksandar I Karađorđević je zbog vlasti držao svoga brata godinama u zatvoru Đorđa Karađorđevića, nakon atentata na Aleksandra I Karađorđevića na vlast dolazii Pavle Karađorđević koji i dalje zadržava Đorđa u zatvoru sve zbog vlasti. Loza, čiji potomci se nazivaju kraljevskom prodicom, a ne pričaju maternji jezik.

Славни вожд Карађорђе уз подршку тада далеко најмоћније државе у континенталној Европи, Русије, на челу са императором Александром I Романовим (победником над "непобедивом" Наполеоновом Француском) имао је план са вођама Хетерије за дизање општег балканског устанка против вишевековних османлијских окупатора. Тада је била јединствена историјска прилика да се уз одсудну руску надмоћ вековима уназад окупиране од Османлија коначно ослободе (тада су Немачка и Италија биле разједињене, на кнежевине, Пруска је са Аустријом, од 1815. г., била у савезу Света Алијанса са Русијом (тиме су оне биле осујећене, пре свега за војне акције против Русије), Француска скоро урушена, исцрпљена, након бројних Наполеонових ратова)) и то редом: Грчка (која је узгред требала повратити Константинопољ и већи део Мале Азије, Преспанску, јужну Македонију, делове источне и јужне Албаније), Бугарска (Румелија и Тракија, узгред повратити Пиринску Македонију), Румунија (Влашка, Бесарабија), Србија (узгред повратити источну и јужну Србију, Вардарску Македонију, Косово, северни део Рашке области, североисточне делове Албаније и луку Драч, Босну), Црна Гора (узг. повратити јужне делове Рашке области (Новопазарског Санџака), северну Албанију са Скадром, припојити целу Херцеговину). Сви наведени, од Османлија окупирани велики простори Балкана и Мале Азије, су историјски припадали наведеним, потоњим државама! Тада је Енглеска, била само поморска сила. На европском копну је била скоро безначајна. Али је њена дипломатија одиграла главну улогу да се осујете амбициозни али итекако изводиви планови Русије и окупираних православних балканских народа. Енглеска се превасходно бојала проширења православног утицаја под руским патронатом на Балкан и у Централну Европу. На основу сазнања проте Матије Ненадивића, једног од вођа оба српска устанка и дипломате, те истраживања историчара Стојана Новаковића, Милорада Екмечића, те истог Небојше Дамњановића и др., енглески агенти, углавном масони, били су упућени у наведене планове јер су били повезани са неким истакнутим члановима Хетерије (такође масонима) и они су организовали преко властољубивог Милоша Обреновића, који тада очито од шуме није видео дрвеће (а, да буде горе, није знао ни за енглеску подлу акцију али ни за цео план и општи значај устанка балканских народа) и турских ухода ликвидацију Карађорђа Петровића. Тако је пропала јединствена историјска прилика да се окупирани православни народи Балкана на време ослободе и ратосиљају вишевековних османлијских окупатора а чија је укупна моћ тада била у брзм опадању!

Значи Србија ни ти је могла, ни ти може, ни ти ће моћи без издајника